И српске породице биле на Титанику

Ишао је преко да заради који долар, као и многи наши људи у том периоду, и нажалост био један од око 1.517 људи који су страдали у тој несрећи, каже историчар из Сремских Карловаца Жарко Димић, који је прикупљајући податке о прецима набасао на списак путника са овог прекоокеанског брода.
„На броду је било још људи са наших простора, печалбара, и моје мишљење је да су имали најјефтиније карте, били у доњем дијелу брода и вјероватно и нису имали прилику да се спасу. Такође, сваки брод у том периоду имао је и одређени број слијепих путника који нису били на списку, што одмах наводи на мишљење да је било и више жртава него што је познато“, каже Димић.
Овај историчар наводи да је за свог претка, Јована у фамилији дуго година владало мишљење да је отишао у Америку и да се тамо оженио и остао, те да је изненађење било тим веће када је открио његово име на списку.
„Тада сам почео дубље да истражујем и чињеница коју сам открио није била ни мало лијепа. Јованову удовицу Стану, преварили су тамношњи адвокати из Чикага и неукој жени умјесто новчане одштете коју је за преминуле особе на “Титанику” исплаћивала кућа “Лојд”, а која је тада била око 14.000 фунти, рекли да су судски трошкови већи од те своте. Тако је Јованова удовица одустала од тог новца“, каже Жарко Димић.
Он додаје да је проучавајући генеалогију дошао до података да је Јован Димић њему био тек далеки предак и да овај “Србин са Титаника” има директног потомка, Станиног унука, новосадског професора у пензији Милана Димића.
„Бака Стана је имала два сина Милана и мог оца Јанка, они су одрасли поженили се и отишли за Сисак. Стана је остала на огњишту, гдје је и страдала током Другог свјетског рата. Сјећам се да ми је отац много пута причао о дједи Јовану. Прије него што је кренуо за Америку, а то му је био трећи пут да одлази на рад тамо, узео је мог оца на крило, савјетовао га да слуша мајку и обећао да ће му купити жуте каубојске чизме које су му се тада допадале. Та је слика оца пратила цио живот“, прича Милан Димић, чија се породица, са оцем Јанком у Нови Сад доселила 1948. године.
Према ријечима професора Димића, отац му је оставио сва документа, тестамент међу којима је и "писмо о пропасти Титаника".
„Ту је одговор адвоката из Чикага мојој баки Стани гдје наводе да су трошкови већи од одштете, а ја ћу сва документа као дио породичне традиције оставити мојој унуци Тањи“, каже професор Милан.
На "Титанику" служено и вино из Сремских Карловаца
У енциклопедији “Титаника”, наведено је и име Јована Димића. У краткој одјељку пише: "Господин Јован Димић, земљорадник из Хрватске, карту број 315.088 купио је по цијени 170 швајцарских франака од агента Јохана Исидора Булчела из Цириха. Укрцао се на брод у Саутемптону. Страдао у бродолому, тијело није пронађено".
Према ријечима историчара Жарка Димића, војвођански трговац Петар Крстић извозио је почетком прошлог вијека фрушкогорска вина у Енглеску и Финску.
„Тог дана на Титанику је у винској карти био уврштен и карловачки “бермет” који је овај трговац покушао да превезе и у Америку. Нажалост, несрећа га је спријечила у томе“, каже Димић.

На "Титанику" било 19 србских породица
На списку путника треће класе, тог кобног 14.априла 1912. године је било још 19 породица србског поријекла, а Јован Димић је на брод дошао са земљаком Стојисављевићем. Ту су, између осталих, биле и породице Орешковић и Чачић, Бранко Дакић, Миле Смиљанић, Јово Узелац, Јакоб Пашић, Тидо Кекић, Никола Лулић, Стефо Павловић, Иван Стрилић, Јован Станковић и Милан Карајић.