Почетна страница > Новости

Дервенћани траже уклањање споменика припадницима ХВО-а

Дервенћани траже уклањање споменика припадницима ХВО-а
19.04.2012. год.
Удружење ратних заробљеника из Дервенте осудило је подизање споменика припадницима 103. бригаде ХВО на католичком гробљу Рабић код Дервенте и оцијенило церемонију откривања споменика као провокацију, јер су у њој учествовала лица обучена у униформе ХВО-а са оружјем.

Удружење ратних заробљеника из Дервенте захтијева од инспекцијских органа да уклоне споменик хрватским војницима на католичком гробљу Рабић, наводећи да он представља провокацију.
Бивши заробљеници хрватских логора подсјећају да су управо припадници ове јединице за вријеме рата 1992. године починили најстрашније злочине над србским цивилима који су били заробљени у четири логора у Дервенти.
Предсједник Удружења ратних заробљеника из Дервенте Драго Кнежевић рекао је да се један од логора налазио у бившем складишту ЈНА на Рабићу, које је од мјеста гдје је подигнут споменик хрватским војницима удаљено свега стотинак метара.
''У логору Рабић Хрвати су држали око 200 србских цивила, међу којима је било жена и стараца. У овом логору припадници 103. бригаде ХВО-а су, заједно са чуварима логора, мучили, понижавали, малтретирали, премлаћивали и силовали логораше. Неколико логораша убијено је наочиглед осталих заробљених србских цивила. Давали су нам со, а онда су нас данима држали без воде'', рекао је Кнежевић.
Он је истакао да за ове злочине још нико није процесуиран, иако је тужба Суду БиХ предата прије седам година.
''Знају се наредбодавци, као и извршиоци злочина. Тужилаштво БиХ води истрагу против два-три лица, али никако да их доведу пред лице правде да одговарају за злочине које су починили'', нагласио је Кнежевић.
Према Кнежевићевим ријечима, бивши србски логораши хрватских логора у Дервенти за своја страдања највише терете хрватско-муслиманско општинско ратно руководство, као и начелника полицијске станице у Дервенти, који су наредили формирање логора.
"Ријеч је о предсједнику Скупштине општине Винку Бегићу, званом Шиљо, начелнику Полицијске станице Ивану Дуспари, предсједнику дервентског ХДЗ-а Ики Станићу и предсједнику СДА у овој општини Сулејману Алијагићу", истакао је Кнежевић.
Бивши србски логораши захтијевају од надлежног општинског органа да саопште да ли је за подизање споменика издата дозвола.
Из Општинског одјељења за просторно уређење саопштено је да није издато рјешење за подизање споменика погинулим припадницима 103. бригаде ХВО на католичком гробљу Рабић, као и да нико то није до сада ни тражио.



  • Извор
  • vijesti.RS
  • СРНА/ www.vijesti.RS


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....


9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....

У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....


У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...

Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....


Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....


Остале новости из рубрике »