Колумбија: тероризам или политика

Лидери колумбијске побуњеничке групе ФАРК покушавају да се  пред колумбијцима представе као часни и добронамерни политичари. О нереалности тих планова, у коментару Игора Кудрина:

Пре пола века, група колумбијских авантуриста, који су стремили ка  власти и богаћењу, најавила је оружану кампању против закона. Они су одмах обећали  сународницима: подржите нас и  живећете у изобиљу и слободи. У почетку, називајући себе револуционарима, они су заиста успевали да стекну поверење наивних људи у удаљеним регионима. Али били су сурови. Одузимали су земљиште и куће од богатих људи и  давали део плена сиромашнијим суседима. Жртве које би избегле масакр, биле су присиљене да напусте своје домове и побегну од куће. У суседним земљама, најчешће су их чекали неред, безакоње и сиромаштво. Број интерно расељених лица је премашио два милиона. Из године у годину, са сваким новим вођом ФАРК је постајао све више насилан, осветољубив, превасховно вођен похлепом.

Сукоби са владиним снагама у комбинацији са богаћењем од продаје и гајења дроге, у чему су се показали мајстори, постали су свакодневица. Посебно им је на руку ишло то што су имали војску робова, укључујући и децу. Под ударима владиних оружаних снага, ФАРК би се повуклачила, организујући повремено провокације у великим градовима и малим селима, заробљавање цивила, војника и полицајаца. У међувремену, све апеле од стране Владе за  крај насиља и мирне преговоре ФАРК очигледно игноришу. Ако би  власт и успела да убеди "Шумску браћу" да преговара о примирју, сваки дијалог се увек завршио неуспехом.

А онда ових дана стиже сензационална вест из Боготе, ФАРК  покушава да користи оштроумну стратегију да се инфилтрира у колумбијску политику. Разлог за такву иницијативу је умор од пораза и оптужби за насиље и пљачке. Побуњеници сада покушавају да се опробају у новој улози политичара који ће водити земљу пут успешног економског развоја, а становништво ће уживати у благостању. Иронично, први је реаговао боливијски председник Ево Моралес, који је неочекивано подржао идеју реформе ФАРК у политичку партију. Његове колеге из других земаља једноставно не верују онима који су водили рат против сопственог народа. За саме колумбијце, нова теорија ФАРК-а је бесмислица и наклапање како би задржали оно што су стекли пљачком и применом бруталне силе и обмане. Трансформација ФАРК у мирну политичку и економску снагу је само политичка авантура. Недавно ослобађање  десетак војника и полицијаца након дугог боравка у заробљеништву за многе не говори много у корист идеје да је ова група заиста променила курс.Тако да планиране манифестације у седишту  ФАРК- уз учешће дојучерашњих убица, сазивање лево оријентисаног Патриотског покрета, ништа неће променити. Није ни чудо што на недавном самиту у Америци, председник Колумбије, Хуан Мануел Сантос је обећао колегама да ће  мировни процес у земљи подржати само када буде гаранција за барем мало успеха. Изгледа да ће држава требати много времена како би идеја шефа државе постала реалност.