Компромис или конфронтација?

До краја 2012. године САД ће извести најмасовније и најсложеније у историји пробе система ПРО. У току маневара планира се истовремено уништавање 5 циљева могућег противника. Ово је изјавио руководилац америчке Агенције о ПРО Патрик О Рајли. Руски експерти истичу да јачање напора Вашингтона у области ПРО у контексту безуспешних преговора са Русијом о њеном учешћу у глобалном штиту не чини свет безбеднијим.

Америчка војска планира да укључи у пробе противавионско-ракетне комплексе Патриот, Иџис и ТААД, као и покретну радиолокациону станицу. Од успеха маневара зависи развој сличних регионалних система ПРО САД на Блиском Истоку у партнерству са Израелом и Тихоокеанском регону заједно са Аустралијом и Јапаном и у Европи. Управо ове територије Вашингтон разматра као потенцијалне театре војних дејстава, позивајући се на опасност која потиче од Северне Кореје и Ирана. При томе ЕвроПРО која садржи елементе америчког система ПРО и потенцијал европских чланова НАТО-а, данас је најнапреднији. Северноатлантска алијанса тврди да ће већ 2018. ЕвроПРО бити потпуно изграђена.

Међутим изградња противракетног штита у Европи уз учешће САД одавно је постала камен спотицања у односима Москве и Вашингтона. 2010. године на самиту Русија-НАТО у Лисабону тобоже је пошло за руком да се постигне договор о сарадњи у тој области. Ипак на крају су преговори зашли у ћорсокак: Американци су одбии да пруже правне ганрације да ПРО у Европи није усмерена против стратешког нуклеарног потенцијала Русије.

Руководство алијансе потврдило је спремност на престојећем самиту НАТО-а у Чикагу у мају да да политичку изјаву о неусмерености система ПРО против Русије. Ипак Москва се односи према томе критички и инсистира на правним ганарцијама. Мишљење директора Центра за друштвено-политичка истраживања Владимира Јевсејева.

Треба полазити од тога да заједничку ПРО Русија неће моћи да створи ни са САД, ни са НАТО-ом. У том случају Русија може да постави питање о формирању сопственог система ПРО који ће можда бити компатибилан са америчким. Очигледно треба прекинути оштру конфронтацију и говорити о оним сферама где је сарадња могућа. На пример, русија треба да учествује у маневрима који треба да се одрже у Колорадо Спрингсу у САД у области ПРО. Треба покренути центре размене података. При томе Русиај треба да говори о томе да бродови опремљени системом Иџис ограниче сфере свог деловања: никако се не може објаснити њихово присуство у северним морима.

Ових дана начелник Генералштаба Оружаних снага Русије Николај Макаров изјавио је да су Москва и Вашингтон далеко од компромиса по питању ПРО. Он је рекао да америчка страна избегава многа питања која треба размотрити и то може да доведе до тога да се пред Русијом појави нова опасност. По речима Николаја Макарова, ако ЕвроПРО постане за Русију несавладив, Москва оставља себи право да иступи из Споразума о стратешком офанзивном наоружању. Шансе за компромис специјално за Глас Русије оценио је политиколог Вилен Иванов.

За сада не видим путеве изласка из ове ситуације. Ако Американци поново буду водили актуалну политику, вероватноћа да наши интреси и неки кораци могу да се подударе или узајамно разумевање постане јаче, минимална је.

Русија је спремна на узвратне кораке у случају да се ЕвроПРО постави без њеног учешћа. Између осталог на размештање комплекса Искандер у Каљининградској области. О томе је у новембру 2011. говорио председник Дмитриј Медведев. Између осталог могућности за дијалог остају. Почетком маја у Москви биће одржана међународна конференција о ПРО, у којој ће учествовати заменик генералног секретара НАТО-а Александар Вершбоу.