У Париз бициклом

Најстарији путник Русије Јулија Михајљук ће ићи бициклом победоносном маршрутом руске армије  у Отаџбинском рату из 1812. године.

Становница Твера која има 71 годину намерава да крене крајем маја и да за два месеца стигне у Париз. Она мора да савлада више од 4 хиљаде километара. Јулија је искусни путник – савладала је 16 дужих бициклистичких маршрута укупне дужине 100 хиљада километара.

Први пут је Јулија Михајљук «узјахала» бицикл, када је имала 50 година. Она је научила да се вози тако да је би нико видео. Прислонивши бицикл уза стабло она би се попела на њега, пала и поново покушала да се вози. Данас јединствена жена-бициклиста поодмаклих година позната је у читавој земљи – за 15 година је она обишла уздуж и попреко земљу и доспела у Гинисову књигу рекорда као најстарија жена-путник на бициклу. Протекле године је пензионерка прошла 19 хиљада километара за 7 месеци до Јакутска и натраг. Своја путовања она уприличује неким јубилејима, јер то је стимулише, - каже Јулија Михајљук.

Протекле године, када сам остваривала редовно путовање, већ сам знала да ће ове године бити обележена 200. годишњица победе у Отаџбинском рату 1812. године, којој ћу обавезно посветити своје путовање. Мислим да ће то бити путовање  кроз бојишта – Бородино, Малојарославец, Вјазму, Смоленск, Белорусију, где је било много борби, затим ћу прећи границу. Свакако, не могу да посетим све градове, већ само оне, где су биле борбе, о којима морамо да знамо.

Рускиња је већ добила визу захваљујући подршци клуба ВелоТвер. Да би поновила пут хероја из 1812. године, она мора да прође кроз Пољску, Немачку, Белгију и Француску.  То је аутономно путовање, нико је неће пратити. Само на повратку у збратимљеном граду Твер-Безансон (Француска) – пружиће јој помоћ – отиће на аеродром да би се вратила авионом. То је прво путовање  бициклом Јулије Михајљук ван предела Русије, међутим, она се не боји језичких препрека. У школи је она учила немачки и енглески језик,  у сваком случају постоји и језик геста, -  уверена је Јулија Михајљук.

Например, контактирала сам са странцима у Сибиру. Они су се возили кроз нашу огромну земљу, а нису знали ниједну реч на руском. Међутим, успели су, и ја се уздам у добронамерност људи. Тамо је једноставније  јер је већа густина становништва. Имаћу карту, све до сантиметра ми је написано, нећу да залутам.

Још мање узнемиравају пензионерку животни проблеми. Она носи са собом суво воће, орахе и мед. Успут ће куповати млечне производе. Теже ће бити са ноћењем.  У својој земљи је она спавала код пријатеља или молила за ноћење непознате људе.  У туђини тако нешто није могуће. Међутим, на интернету је Јулија Михајљук прочитала да у иностранству дуж цесте има много хотела за усамљене путнике. У сваком случају има шатор и врећу за спавање. Да ми је то било прво путовање, ја бих имала трему, међутим, то је 17. путовање, имам искуство, успећу. Она се данас активно тренира: сваки дан вози 80 километара. Чак је интервју Гласу Русије дала путем телефона возећи бицикл.