Лав Ернст - „Биолог 22. века“
Умро је талентовани руски биолог, 83-годишњи Лав Ернст – један од научника који су одредили развој науке у 21. веку. Генетичар светског имена, потпредседник Руске академије пољопривредних наука, био је један од пионира руске биотехнологије. Лав Ернст је обављао прве експерименте везане за клонирање. Колеге су га звале „Научник 22. века“.
Као сваки надарени и смео научник Лав Ернст је умео да предвиди будућност науке и да гледа не осврћући се на конјунктуру. Трансгене технологије, заштита генетског биодиверзитета животиња и клонирање – на извору ових важних научних праваца налазио се управо Лав Ернст. Његови ученици данас раде у САД, Великој Британији, Немачкој, Јапану и другим земљама. Он је основао неколико међународних лабораторија у којима су се истраживањима бавили европски научници, био је члан четири иностране академије.
Касније је за пионирску мисију у биологији Ернст добио мноштво награда и постао је потпредседник Руске академије пољопривредних наука. Међутим, научник је почео да крчи нове путеве у науци још онда кад је генетика била прогањана. Пољопривредни факултет је завршио у време Стаљина, 1951. године. О „рехабилитацији“ генетике тада још није било ни речи – у друштву су владале псеудонаучне идеје. Међутим, Ернст се бавио генетиком која је била „у немилости“ и на тај начин ју је спасио од дугогодишњег заостајања за иностраном науком. Не само то, он је руску биологију довео у авангардну позицију – постао је родоначелник пољопривредних биотехнологија у Русији.
У четрдесет првој години Ернст је већ био директор Свесавезног НИИ за сточарство – мало је научника који су такве висине освајали у тим годинама. А од почетка 80-их био је на челу биотехнолошког смера у аграрним наукама, истиче његов колега и ученик академик Вугар Багиров.
„Ернст је створио центар пољопривредних биотехнологија. Обављао је сложене експерименте ради стварања нових врста пољопривредних животиња добијених путем селекције, такође је радио на добијању трансгених организама и животиња које се у медицини користе у својству биореактора – ферментатора.“
Лав Ернст је међу првима нашао примену компјутерских технологија у сточарству, створио је методику за прогнозирање резултата селекције пољопривредних животиња. „Својевремено је то био очигледан напредак у науци,“ – каже директор Сверуског НИИ за сточарство Наталија Зиновјева. Ернстови експерименти су омогућавали да се одгаје животињске врсте с „програмираним“ корисним својствима за свега неколико година. Пре Ернста такви експерименти су се могли отегнути на неколико деценија.
Лав Ернст је истицао нове идеје и организовао је научне пројекте до последњих дана свог живота. „Човек дела“, „генератор идеја“, „човек веома широке душе и ерудита с нестандардним мишљењем“ – такву карактеристику му дају колеге и ученици. Ернст је био оваплоћење напретка и стратешког мишљења у науци, каже његова ученица Наталија Зиновјева.
„Лав Ернст је имао јасну оријентацију у савременим тенденцијама у науци и увек је подржавао омладину. Многим младим научницима он је прокрчио пут у науци.“
Нека дела Лава Ернста – а написао је преко хиљаду научних радова – биће оцењена тек након много година, сматрају стручњаци. Он се може назвати пророком у науци – човеком који је завирио у далеку будућност.
- Извор
- Голос России, © Коллаж: «Голос России»/ vostok.rs
- Повезане теме
- Русија
- биологија
- пољопривреда
- клонирање
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















