Шта ће заменити Меркози

Ангели Меркел проричу усамљеност у ЕУ, Европски медији скоро не сумњају да ће Никола Саркози, главни ослонац Берлина, бити приморан да напусти свој положај. Долазак на власт француског социјалисте чекају на Југу Европе у нади да ће помоћи да се отарасе разорног немачког диктата штедње. Није јасно ко ће бити на челу будуће владе у Холандији и Грчкој. Потпуно су пропале конзервативне владе у Румунији и Словачкој. У самој Немачкој канцелар се нашла у зависности од СДПН: без њених гласова буџетски пакт неће проћи кроз бундестаг. Политички распоред снага за Меркел не би могао да се сматра повољним.

Франсоа Оланд никако не намерава  да се супротстави ни буџетском пакту, ни кочници дугова, - уверио је крајем протекле недеље његов немачки истомишленик шеф СДПН Зигмар Габриел. И сам социјалиста је приметно смањио тоналитет. Реч није више о ревидирању буџета, већ  само о допуни одредбом о економском расту. Без тога се штедња претвара за сврху саму од себе.

Против тога Меркел нема ништа против. Питање је само у стратегији  постизања будућег раста.  Многи партнери у ЕУ предлажу нешто ослабити буџетску дисциплину, направити нове дугове ради оживљавања конјунктуре, а ЕЦБ – привремено укључити строј за штампање новцчаница. Међутим, такви рецепти нису за Берлин. Немци траже од партнера верност пређашњим договорима: смањити државне трошкове, смањити дефицит, бреме дугова, заборавити на нове.

Осовина Париз-Берлин мора да поднесе контролу економске чврстоће. Социјалиста Оланд је присталица идеје јединствених евробондова које не воле Немци. Нови вредносни папири би помогли земљама ЕУ са  великим дуговима, укључујући Француску, да добију кредите са повластицама. За њих би јемчио високи кредитни рејтинг Немачке. Немци би у том случају морали да нешто жртвују у корист друштва дужника.  Међутим, они већ по који пут упорно не жела да буду донатори. Неће ди доћи до хлађења билатералних односа? Како се то може одразити на ситуацији у Еврозони? Мишлење историчара и дипломате Валентина Фалина.

Осовина, ако је она била, искривљена је у правцу Париза. Париз је добијао од Немачке више  плуса,  него минуса. Сетимо се, Немачка је платила већину реформи у оквиру ЕУ. И данас је њен прилог европској благајни у односу на бруто-домаћи производ већи него код било које друге земље. Француска унутрашња кухиња ће бити контролисана у току првих 100 дана. Могуће је да  француски председник – без обзира ко победи – осетиће жељу да реализује нешто од реторике коју је употребљавао у овој кампањи.

Међутим, Француска није земља, која иступа за стриктну штедњу, ни једина, ко инсистира на  подршци раста европске економије. Зато не видим повода за свађу с Берином. Како се каже, највише лажу после лова и у време рата, а обећају највише у периоду борбе за власт.

Сама Меркел с немачким прагматизмом је објавила: о Оланду намерава да суди  по томе шта ће радити после избора, а не по томе шта је говорио пре избора.