Тајна армија НАТО Даниела Хансера и завера војне обавештајне службе у Европи

7. априла 1994. године око 8 сати увече борац француске групе Алфа, лични телохранитељ кардинала Франсоа де Гросувра, нашао  је свог шефа с метком у глави у његовом радном кабинету.

Према неким изворима, управо де Гросувр је био на челу француске јединице тајне армије НАТО, која је деловала  све до почетка 1990-их година (а можда и сада делује?) на територији Западне Европе. Армија  је сејала смрт и насиље на тој територији, између осталог, бавила се манипулацијама  са западно-европским политичарима.

Обратили смо се Даниелу Хансеру, познатом швајцарском историчару, аутору књиге Тајна армија НАТО.

Чак су ми колеге говориле: НАТО никада није имао тајне армије! Читав свет је мислио да тако нешто није постојало. Касније, 1990. године је италијански премијер  Џулио Андреоти потврдио да су оне постојале, у Италији је њен назив био Гладио. Циљ тих армија је било супротстављање совјетској инвазији, али до ње није дошло. У том периоду су те армије утицале на политичку климу европских земаља – Француске, Швајцарске, Шведске, Турске, Грчке, Аустрије, Шпаније, Финске…

Дакле, тајна армија је заиста постојала, у сваком случају пре почетка 1990-их година. Нема података да је она била расформирана.

Пре свега, према историчарима, та је армија организовала терористичке акције, чији је циљ био  промена политичког курса неке земље. Рецимо, 2. августа 1980. године је у чекаоници железничке станице у Болоњи  активирана бомба, погинуло је 85 људи. Прво је италијанска полиција сматрала да су терористичку акцију организовале Црвене бригаде, али је кривица прешла на Гладио. После месец и по дана у Минхену је такође организована терористичка акција. Бивши припадник  контраобавештајне службе Штази прича: Задатак је био стварање напетости у земљама НАТО и угушивање било које левичарске политике. Вратимо се Гросувру, који је био веома близак Франсоа Митерану. Вероватно је он извршио самоубиство из битних разлога. Према неким подацима, Гросувр је могао да уз благослов свога шефа смисли војну заверу, чији је циљ био стварање независних од Американаца европских оружаних снага, што би  обавезно водило напуштању територије Западне Европе од стране НАТО. Тобоже је онда Француска одлучила да склопи савез с Русијом, којем је тежио генерал де Гол. Можда су тада били вођени преговори, док је француски Гладио на челу са Гросувром морала да буде ударна снага завере. Према нашем извору, Американци су открили заверу. Де Гросувр је извршио самоубиство у кабинету Јелисејског дворца.