Доситеј наш савременик

Чаково, Румунија, 22. децембра – Први српски министар просвете, Доситеј Обрадовић (1742–1811) у свом родном Чакову, у румунском делу Баната, добио је музеј. Отворили су га, ко други, него садашњи министар просвете, Зоран Лончар, и Миодраг Бабић, председник Скупштине Задужбине „Доситеј Обрадовић”. Повод је 200 година од доласка овог просветитеља у Србију.
Кућу у улици која носи име нашег просветитеља откупила је 1999. године фармацеутска компанија „Хемофарм”, и уступила Задужбини „Доситеј Обрадовић”, основаној 17. септембра 2004. године. Након двогодишњег темељног уређења и опремања, овај споменик културе посетиоцима је отворио врата.

Министар Лончар је нагласио да је Доситеј „својим животом повезивао векове, а својим делом премостио културно-просветне раздаљине и разлике између српског народа и суседних, других европских народа”.

– Желимо да ова кућа буде место ходочашћа, на коме ће се млади и старији, вечито напајати свежим идејама. Доситеј је, као и у животу, повезивати свет, посебно Београд, Вршац, Темишвар и Чаково, рекао је Миодраг Бабић, иначе, председник компаније „Хемофарм”, од кога је и потекла идеја о музеју.

Овај догађај је окупило много угледног света из Србије и Румуније. Стигли су представници просветног, културног и друштвеног живота: Јелена Бабић, извршни директор Фондације „Хемофарм”, Радиша Гачић, први председник Управног одбора Задужбине, Мира Драгаш, управник Задужбине, Љиљана Чубрић, управник Музеја „Вука и Доситеја”, Марија Бишоф, генерални секретар КПЗ Србије, уметници Рада Ђуричин, Драгомир Брајковић, Милован Витезовић, Љубивоја Ршумовића, Славомир Гвозденовић, па, некадашњи и садашњи генерални конзули Србије у Темишвару, Милош Ушћибрка, др Драгомир Раденковић. Били су и представници Српске православне цркве...

У Доситејевом музеју изложени су експонати, који сведоче о његовим историјским путовањима. Међу портретима је и дело Аце Теодоровића, коме је великан, 1794. године, лично позирао, као и портрети других аутора, који нису имали част да Доситеј буде пред њима, па, копије издања књига, јер оригинали не могу преко границе, скулптура... Споменик Доситеју, рад вајара Рудолфа Волдеца, налази се у Студентском парку, у Београду, а у чаковском музеју скулптура.

Беседом о Доситеју познати српски интелектуалац у Румунији, Стеван Бугарски, одушевио је све у дворани Српске гимназије „Доситеј Обрадовић” у Темишвару.

– Остварио нам се сан да се Чаково врати Доситеју. Кажу за њега да је писац 18. века, и сврставају га у историју. Какви 18. век! Доситеј је савременик, наш безвремени сарадник, и савременик свих векова. Откад је почео да чати за чаковачком певницом, па до краја, стално је ишао за науком, стално је учио, стално је читао. Ми то сад зовемо „перманентно образовање”. Па, он је тога имао од свога детињства. Стално је путовао. Морао је да дозна шта то раде Грци, шта то раде Енглези, па, шта то раде Албанци. Ништа није хтео да му буде страно, све је хтео да зна, а ништа да га не оптерети. Па, то је модернизам, каже Бугарски.

Беседник је рекао да се није зачудио кад је чуо да „данас у Чаково долази српски министар”. „Рекао сам: па и треба да дође српски министар. Ко ће, ако не српски министар, јер је Доситеј био министар. Министар министру долази.”

– Кажу да је Доситеј напустио калуђерство. Није. Он је отишао из манастира, али у мантијама. Он је калуђер био целога живота. Ни један се владика на њега није наљутио, нити има помена да је неко њега из чина искључио, или да је чин напустио. Из манастира је отишао као ђакон, а касније су га рукоположили за свештеника. Да је био распоп, не би га рукоположили за свештеника. Он је седео за столом са једним митрополитом Стратимировићем. Положио је и завет сиромаштва. Све што је стекао, потрошио је на издавање књига, и оно што је пред смрт добио од Карађорђа, дао је на Велику школу, док је 100 круна наменио подизању Крунине школе за женску децу у Семартону (мајке). Није писао ни против вере, ни против Цркве. Он је писао против злоупотреба, око калуђера и од калуђера. Није писао против чудеса. Писао је против лажних чудеса. Он је у Србију сипао Европу, рекао је Стеван Бугарски, познати Србин у Румунији.

У богатом културном програму, који је припремио Радомир Путник, учествовао је хор „Колегијум музикум”, под руководством Даринке Матић-Маровић.