Ђавоља варош води на листи чуда природе

Локалитет Ђавоља варош код Куршумлије, која је српски кандидат у избору за седам светских природних чуда, тренутно се, према гласовима пристиглим путем Интернета, налази на првом месту, изјавила је у уторак секретар Туристичке организације Куршумлије Мирјана Димитријевић. На том месту се, како је рекла, налази од понедељка увече, тако да се на листи 170 номинованих, за само претходна три дана са осме попела на водећу позицији. Директор Туристичке организације општине Куршумлија Радован Танасковић објаснио је да гласање траје до краја наредне године. Ђавоља варош је једини представник Србије на списку номинованих 170 локалитета из целог света, а коначна листа биће позната 2010. године. Танасковић је прецизирао да је кандидатура Ђавоље вароши поднесена у договору са предузећем „Планинка”, коме је Уредбом владе Србије тај локалитет поверен на управљање и то чим је Геброва агенција из Швајцарске покренула избор седам светских чуда природе.

Танасковић је подсетио да се само једном може гласати и позвао је све заинтересоване у земљи и дијаспори да дају глас српском предлогу како би се нашао у конкуренцији 21 локалитета међу којима ће се бирати седам светских чуда природе.

То могу учинити на адресама www.new7wonders.com, као и на www.djavoljavaros.com где се на првој страни сајта може наћи упуство за гласање.

Ђавоља варош се налази на јужној падини Радан планине, 30 километара југоисточно од Куршумлије, између села Зебице и Ђаке, на надморској висини 660-700 метара. Ту јединствену природну реткост ерозивног порекла чине 202 земљане пирамиде (главутка), висине између два и 15 метара, ширине до три метра, са андезитним капама на врху и фигурама смештеним у две јаруге, Ђавољој и Пакленој.

Атрактивност Ђавоље вароши лежи у појави бизарних облика рељефа, који својим изгледом, величином, бројношћу и положајем представљају природну реткост европског и светског значаја и привлаче пажњу туриста, научних и образовних радника и уметника.

Поред ове појаве, у Ђавољој вароши постоји и врло ретка хидролошка појава, два јако минерализована и кисела извора, који су по својим карактеристикама ретки у свету. Према Танасковићевим речима у свету постоји само неколико природних рељефа сличног садржаја и то на Алпима, у Француској, Турској и Италији.