Јубиларни самит ОДКБ: опасности и одлуке

15. маја у Москви ће бити одржана ванредна јубиларна седница Савета колектвине безбедности ОДКБ. У Организацију договора о колективној безбедности данас улази 7 земаља ЗНД. На дневном реду састанка шефова ових држава је супротстављање глобалним и регионалним изазовима безбедности. А претње за земље учеснице су исте: авганистанска наркоекспанзија, која ће највероватније порасти после повлачења НАТО трупа из Исламске Републике, а заједно са тим и међународни тероризам постаје још актуелнији.

Договор о колективној безбедности био је потписан пре 20 година у Ташкенту на иницијативу председника Узбекистана Ислама Каримова. У том тренутку споразум је као ваздух био потребан Ташкенту: у суседном Таџикистану се разбуктао грађански рат, а у Авганистану на власт су дошли муџахедини. Али већ тада је постојало разумевање да је договор важан не само Узбекистану, већ и свим осталим државама: Јерменији, Казахстану, Киргизији, Русији, Таџикистану, као и Белорусији, која му се придружила касније. Јер све ове земље, изузев Русије, нису имале јаке оружане снаге које могу да чувају суверенитет и целовитост.

Десет година касније, 14. маја 2002. године, била је донета одлука да се ОДКБ претвори у међународну организацију – Организацију договора о колеткивној безбедности.

За 20 година рада ОДКБ је сакупила солидно искуство и има озбиљне успехе у супротстављању глобалним опасностима. Али време диктира своје изазове. И осим борбе против тероризма и наркотичке опасности, државе треба да израде стратегије супротстављања новим нетрадиционалним претњама, говори генерални директор Центра за проучавање постсовјетског простора Алексеј Власов:

То је израда заједничког става о сурпострављању ризицима у сфери информационе и социјалне безбедности, као и рад у правцу ове линије, којом се по правилу бави структура Министарства за ванредне ситуације: помоћ у случају елементарних непогода, околности више силе. Осим тога, потребна је унутрашња реформа саме структуре ОДКБ, механизма доношења одлука. И овде, ја мислим, Владимир Путин је у праву када говори о томе да је неопходно прећи Рубикон у одређивању питања – шта је примарно, а шта секундарно. Другим речима, да ли су чланови ОДКБ спремни да испуњавају оне одлуке које се доносе у оквиру ове интеграционе структуре или је за њих позиција везана са националним суверенитетом у свим питањима доминантна. Принцип консензуса не функционише увек.

15. маја по завршетку заседања ОДКБ биће одржан неформални састанак Савета шефова држава ЗНД. У њему ће учествовати председници већ 11 држава Заједнице. И овде на дневом реду неће бити толико питања безбедности колико консултације о кључним питањима светске политике и економије од узајамног интереса.