Обећања Путина се претворила у указе
Данас је премијер Дмитриј Медведев представио председнику Владимиру Путину предлоге за састав и структуру нове владе. Имена нових министара кабинета за сада нису наведена – Владимир Путин је само изјавио да стура почиње консултације са кандидатима на дужности у новој влади.
Главна интрига је да ли ће се у такозваном премијерском блоку (социјална политика, економија) десити радикалне промене. Питање није бесмислено – јер могућност реализације масовних померања унутар кабинета експерти оцењују као показатељ самосталности и утицаја Медведева као премијера.
Састав нове владе за сада је непознат, зато се зна које задатке ће морати да решава нови кабинет: они су прописани у првим председничким указима, који су фактички оваплотили предизборна обећања Владимира Путина. Потписујући их, шеф државе је ставио до знања да не намерава да одустане од раније преузетих обавеза. Истина, за извршење неких задатака које је поставио председник могу да буду потребне реформе, упоредиве по размерама са реформама Солипина или са новом економском политиком.
Најреволуционарније делује указ о дугорочној економској политици. Председник захтева од владе да до 2020. године отвори и модернизује 25 милиона високопродуктивних радних места, да до 2018. године један и пут повећа продуктивност рада и да повећа удео високотехнолошких грана у унутрашњем бруто производу 1,3 пута.
Коначно, шеф државе намерава да до 2018. године побољша позиције Русије у рејтингу Вођење бизниса Светске банке са актуалног 120. места на 20. место.
Пошто познају базичне економске оријентире, аналитичари могу да суде о томе да ли влада излази на крај са постављеним задацима, да ли са њима може да изађе на крај и сам председник. Осим тога, чуновници ће бити дужни да раде тако да коначно достигну најављене показатеље.
Друга је ствар што се једни могу постичи лако, други не. На пример, повећати за 1,3 пута удео високотехнолошких грана у унутрашњем бруто производу није тако тешко зато што је сада тај удео крајње мали – по неким оценама не већи од 1%.
Много ће бити сложеније увећати 1,5 пут продуктивност рада. Према неким експертским прорачунима, достизање тог показатеља значи да руска привреда треба да напредује за 7-7,5% годишње. А за сада имамо економски раст на нивоу од 4%.
Али најграндиознији и најтеже остварив задатак је извођење Русије на 20. место у рејтингу Вођења бизниса. Избијање Русије међу лидере по условима вођења бизниса створиће услове за брзи развој економије, што ће повући за собом продуктивност рада, приходе становништва и слично.
Узимимо пример САД, где се бизнис активност сматра једним од највећих ресурса. Управо ова активност извлачи Америку из кризе, она је по оценама независних експерта у стању да осигура руској економији темпо раста који би премашили показатеље Кине.
Али избијање на 20. место у рејтингу Светске банке захтева објективне и кардиналне реформе економског и политичког ситема. Боравак у горњим редовима рејтинга Вођење бизниса претпоставља узорку независност судова, апсолунтно осигурање права својине, транспарентност дејстава власти, слободу штампе и много другог.
Да ли ће све то поћи за руком да су уради, за сада је тешко рећи. Инструментариј за постизање најављених циљева у указима председника прописан је не превише детаљно. Конкретна упутства се тичу само оног дела предизворних обећања који се могу испунити одмах. А мапе пута, маршруте за достизање постављенх стратешких задатака мораће очигледно да прописује управо кабинет Дмитрија Медведева.
- Извор
- Голос России, фото: РИА Новости/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















