Приватни отпор сомалијским пиратима
Осигуравајуће компаније направиће приватну флоту за заштиту од пирата у Индијском океану и поред обала Сомалије. Аутори Програма ескорта и конвоја рачунају да започну са 7 чамаца и доведу бројност флоте до 18. Услуге ове флоте ће се плаћати – 18 000 долара за један глисер. Тако оне планирају да одговоре пиратима и званичним властима које нису у стању да заштите поморске путеве. Мада је однос према овој иницијативи двостурк: експерти и бродовласници се плаше да ће то постати начин изнуђивања новца.
Први одред од 7 глидера ће се појавити у северозападном делу Индијског океана већ овог лета. Убудуће аутори Програма ексорта и конвоја рачунају да увећају ову флоту до 18 глисера. На сваком од њих ће бити тим од 4 особе, као и 8 наоружаних пратилаца. По оценама ауторске групе. То је ити довољно да се одбаце напади пирата, који такође користе глсиере, моторне или рибарске чамце. Истина, услуге ове флоте ће се плаћати – 18000 долара за један глисер. Аутори пројекта кажу да је то праведна цена. А своју ницијативу за формирање ове флоте објашњавају тиме што напори међународне заједнице нису довољни. Делимично су у праву, сматра експерт Института за државу и право РАН Василиј Гуцуљак.
Без обзира на све напоре међународне заједнице, без обзира на низ последњих резолуција СБ УН који је усвојио заиста исправне одлуке које су поставиле правни темељ у борби против пиратерије, реалних корака за сада је мало. И превише су противречне позиције држава, вело је тешко договорити се између осталог о финасијским средствима, војној флоти и слично. У том погледу приватна иницијатива ће успешно допуњавати арсенал оних средстава која се данас већ примењују ради пресецања напада пирата.
Али експети се плаше управо тога што ће ова заштитна флота бити направљена на приватну иницијативу. Бизнос ће покушати да се обогати на безбедности. У идеалном случају бродове треба да чувају званичне власти и међународне организације потпуно бесплатно, самтра председник Далекоистичне асоцијације поморских капетана Петар Осичански.
Приватна структура питање је колико може глисера да пружи, којим средствима може да се користи? Чак ако су ресурси врло добри, то све једно није уједињење снага читавог света. Напори светских сила морају да буду много ефикаснији. Међународна заједница је заинтересована за искорињивање узрока и уништавање пиратерије уопште. А приватне структуре су заинтересоване само за новац.
Уз то само међународна заједница и међународне организације могу да искорене узроке пиратерије, пруживши помоћ Сомалији, додао је Василиј Гуцуљак.
Фактички у Сомалији нема државе, која би контролисала велики део територије. Корени пиратерије се крију у сиромаштву, у беди, фактички за читав слој становништва не остаје ништа друго осим да се баве тим занатом.
Да додамо да се 2012. године активност сомалијских пирата смањила. У првом кварталу забележена су 102 напада, мада је 2011. у том периоду било извршено 142 напада. Десило се то у првом реду зато што су брижљивије почеле да се односе према питањима безбедности обалске страже земаља које имају излаз на Индијски океан. Свет је већ на путу ка искорењивању пиратерије. Питање је само шта му недостаје до победе: приватна иницијатива, на пример, на формирању приванте флоте, или директна помоћ Сомалији за побољшање социјалне и економске ситуације у земљи.
- Извор
- Голос России, фото: ЕПА/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















