Почетна страница > Новости

Хоће ли планета остати жива?

Хоће ли планета остати жива?
17.05.2012. год.

За 40 година биолошки ресурси Земље смањили су се скоро за трећину. Еколошки траг који остављамо на планети одређује се порастом броја становника и суперпотрошњом. По прогнозама до 2050. године становништво ће достићи 9-10 милијарди људи. Што се тиче потрошње природних ресурса, према реферату, од 1966. године она се удвостручила. Данас користимо еквавилент једне и по планете за одржавање своје делатности, истиче директор Светског фонда дивље природе Русије, академик Игор Честин.

Премашујемо способност планете да ову делатност компензује. 1998. године индекс живе планете се смањио за 30%. Другим речима, еколошки траг је премашио могућности биосфере да компензује нашу животну делатност, тачније да производи обновиве природне ресурсе које трошимо и да абсорбује оно загађење које производимо. Ова способност планете била је премашена за 30%. Сада је она премашена за 50%. Глобална ситуација се не развија на најповољнији начин.

Главни корисник и загађивач светског екосистема су САД. Када би читав свет користио природне ресурсе у таквим размерама у којим их користе Американци, за подржавање еколошког баланса било би потребно 5 планета упоредивих са Земљом. Што се тиче расипничког коришћења ресурса по глави становника, овде прво место држи Катар, иза њега следе Кувајт, УАЕ, Данска, а затим САД. Русија је на том списку на 33. месту. Осим тога, ми смо својеврсни еколошки донатор за Европу, подвлачи академик Честин.

Способност природе европских земаља да компензује потрошњу ресурса и производњу отпада износи 2,24 стотих делова хектара по становнику европске земље, код нас 6,62. То значи да смо ми донатори. Тачније способност наше земље да абсорбује избацивање издувних гасова и производи обновиве биоресурсе један и по пут је већа од оног еколошког трага који просечни становник наше земље оставља на планети.

Принцип једне планете који је формулисао Светски фонд дивље природе предлаже да се искористи природни капитал не излазећи ван оквира могућности Земље. Како би се то постигло, свет мора да промени структуру производње и потрошње, да се повуче од коришћења видова сировина који захтевају много енергије и ресурса, да смањи избацивање издувних гасова, да подржи целовитост екосистема. У суштини реферат Светског фонда дивље природе предлаже да се жива природа постави у центар економске политике, модела вођења бизниса, говори професор катедре за економију и коришћење природе Московског државног универзитета Сергеј Бобиљов.

Поред покушаја новог мерења прогреса, то је покушај да се схвати шта је то нова економија. Сада постоје неке лепе речи – зелена економија, сви реферати УН и пројекти посвећени су зеленој економији. Сада је најважнији зелени раст. Човечанство покушава да схвати шта да ради, како да се развија како би се уклопио у могућности биосфере, мењајући економију.

Представа о томе шта је то прогрес данас се мења. Димензија његове истинитости постаје еколошка компонента. Светски фонд дивље природе прозива владе земаља света да заједно одреде крус стабилног еколошког развоја. Ми можемо да смањимо наш траг, производећи више од њих количине ресурса и трошећи мање, ефикасније и разумније, уверен је Светски фонд дивље природе. То ће омогућити да се сачува живот на нашој планети.



  • Извор
  • Голос России, фото: © Flickr.com/woodleywonderworks/cc-by/ vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....


9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....

У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....


У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...

Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....


Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Пружите запосленима врхунску исхрану уз Ордера - Топли оброк

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА