Време, јело, новац. Надокнаду за услугу утврђује клијент

Платити рачун својим умећем, знањима и вештинама – сада је то сасвим реално у кафеу новог формата Тајм Фуд отвореном у Москви 15. маја. Предлажући људима своја умећа и знања, овде могу да се зараде условне јединице за плаћање ручкова у ресторану Тајм Фуд, куповину у продавници Тајм Стор, као и карте за неколико музеја. Смислили су и реализовали такву схему алтернативне економије у Њујорку прошле године. Сада у пројекту учествује око 3000 људи по читавом свету.

Све више становника руске престонице сигурно је да је стари модел економије себе надживео и да су потрбне нове идеје. У неким кафеима посетиоцима нуде да за ручак оперу судове или да припреме нешто сами. А сасвим оригинални ресторатери траже за бесплатне напитке из бара да се онима који желе нанесе привремена тетоважа са логотипом ресторана. Други више воле да узимају новац за време. У таквом режиму у Москви, на пример, ради антикафе Лептирићи. Минут проведен међу његовим зидовима кошта 2 рубље. При томе у кафеу може не само да се укусно поједе, већ и да се прочита књига из библиотеке, попије кафа или одржи некаква радионица другим посетиоцима. Најважније је имати у виду да је време новац, рекао је за Глас Русије директор за развиј антикафеа Павел Мељников.

То је место без формата, нико не мора да ради оно што предвиђају правила. Можеш да читаш, да учиш, радиш, неки предавачи држе овде приватне часове. То је место новог формата, где људи могу да раде шта желе.

Посебно је занимљива схема Плати колико хоћеш. У њеној основи је плаћање пост фактум. Прво процењујеш робу или услугу, а затим сам одређујеш цену. 2007. године популарна британска група Радиохед је изазвала одушевљење. Уморивши се од тога што њихову музику све време скидају а Интернета, музичари су ставили свој нови албум у отворени доступ и предложили својим обожаваоцима да плате колико сматрају да треба. Магистар економских наука Александар Легчаков је оценио такав прогресивни прилаз.

У том погледу ситем је идеалан. Он даје начин да се измери благо, да се оно истражи и даје шансу да се плати тек после тога. Психолошки треа да буде постављен принцип: ако ти се допада, плати. Овај принцип треба да се уводи од школе.

Али да ли су сви спремни да преузму на себе такву одговорност? У Европи многи више воле да плате више, него да потцене квалитет услуге. Домаћин минхенског кафеа Либлинг који ради по тој схеми већ 4 године, Михаел Хилденбранд, истиче особеност психологије Немаца:

Неки нису навикли да иду на тако одговоран корак и да сами утврђују цену. Ако се донесе рачуна за кафу од 5 евра, неко ће помислити: То је врло скупо, али кад треба да платим има да платим. А ако плаћаш више код нас, сам си крив. Људи више воле да их неко други направи будалом, него да то буду они сами.

Млада девојка Светлана која има свој покретни кафе у Москви бави се кувањем из љубави према људима и кулинарству. Кафе Гаури добро функционише на градским сајмовима и фестивалима. Зарада премашује трошкове отприлике три пута. Формулу успеха Света изводи, искључујући два аспекта: високу цену изнајмљивања просторија и претерана очекивања од профита. То је хоби којим се треба бавити из љубави.

У људским односима нема еквивалената, нема тржишних односа. Ми живимо не у економији, већ у друштву. И такве нестандардне схеме, а има их много наводе нас да се вртимо људским односима.

Сличне једнократне акције одржавају се ове године у хотелима, на пример у Аустрији, Швајцаркој и Сингапуру. Истина, шеф службе пријема мреже хотела Ибис Алексеј Савељев скептично процењује шансе такве алтернативе у Русији.

Хотелски бизнис је такав бизнис у којем је неопходно прогнозирање. И ако се уведе такав систем, прогнозирање је у принципу немогуће.

Главна компонента алтерантивне економије је поверење. Можта зато руски предузимачи се са оградом односе прма новинама. Мада скормно искуство смелих експериментатора до данас је давало позитивне резултате, ако не финансијске, онда емоционалне.