Србска црква поново на удару

На Косову у Метохији обновљени су напади на црквене објекте који припадају Рашко-Призренској епископији. Ових дана у србској општини Клина непозната лица су делила летке са захтевом да Срби хитно напусте територију покрајине. 15. маја група младих Албанаца напала је монаха Дионисија из србског манастира Козме и Дамјана у околини Ораховца. Православног монаха су прво пребили, затим су га гађали каменицама. Манастир на чијој територији је био извршен напад формално се налази под обезбеђењем такозване Полицијске службе Косова. Слични случајеви су се и раније дешавали, али у последње време ситуација постаје све напетија, што изазива закономерну забринутост Руске Православне Цркве.

О текућој ситуацији у покрајини разговарали смо са јеромонахом Игнатијем Шестаковом који је боравио на Косову и Метохији од 11. до 15. маја заједно са хором студената Сретенског манастира.

У суштини то се дешава скоро стално. Једноставно различитим интензивитетом. У последње време број инцидената у којима фигурирају не само црквени објекти или представници цркве увећан је. На то је утицало неколико фактора. Један од њих је то што су у Србији избори. А такође не сме се занемаривати то што су практично сви објекти које је раније чувао КФОР предати под контролу Косовској полицији. Сада су остала само два манастира: Пећка патријаршија коју чувају Словенци и Високи Дечани. Али по речима представника свештенства, предаја манастира под јурисдицију косовској полицији је већ питање времена Присуство међународних снага ће бити практично сведено на нулу. Значи, екстремистички расположени Албанци осећаће се још недодирљивијим.

Каква расположења поводом напада и укупне ситуације превладавају међу србским свештенством?

Основно расположење је да треба опстати. Треба сачувати цркву. Зато што ако се не сачува црква као инстутуција, као административни организам, у првом реду као црквени организам, преживљавање спрког становништва ће се наћи под великим знаком питања.

Тешко се могу наћи речи које би како треба описале егзистенцију Срба на Косову и Метохији. Без очигледне подршке званичног Београда њима у директном смислу речи остаје само да преживљавају у сложеним условима нове косовске реалности.