Домаће тржиште ће заменити извоз

Да ли ће порасти извоз ловаца у току наредних година, које авионе и у којој количини ће добити руски пилоти? Ова и друга питања размотрили су учесници округлог стола који је одржан у радиокомпанији "Глас Русије".

У дискусији, уприличеној поводом 100-годишњице руске војне авијације учествовали су стручњаци аналитичких центара за изучавање конјунктуре светског тржишта наоружања и војне технике. Као што је познато, у сегменту борбене авијације руске позиције на светском тржишту су веома јаке. Авиони као што је Су-30 или МиГ-29 добро су познати у различитим регионима света, пре свега, у земљама Југоисточне Азије. Ипак, главна тенденција у наредној деценији биће преоријентисање руске авионске индустрије са спољног на домаће тржиште, истакао је заменик директора Центра за анализу стратегија и технологија Константин Макијенко:

"У постсовјетско време, у периоду од 1992. до 2012. године руска авионска индустрија се базирала на извозу борбених авиона. Међутим, овај модел се ближи свом логичном крају. Он се на наше очи претвара у парадигму у којој се авионска индустрија развија захваљујући унутрашњим наруџбинама војне технике. У периоду до 2020. године треба користити домаће наруџбине како би се изашло на ниво који обезбеђује конкурентност авионске индустрије и на домаћем, и на спољном тржишту, како војне, тако и комерцијалне авијације."

По мишљењу стручњака, узрок смањења извоза пре свега се састоји у засићености кинеског и индијског тржишта. Потражња у Поднебесној је практично потпуно нестала, кинеска авионска индустрија се сама динамично развија. И док је у периоду од 1999. до 2003. године Кина наручила 128 машина, од 2006. до 2010. – није наручила ниједну. Потражња од стране Индије је такође двоструко опала, ипак још увек има оних који су и даље заинтересовани за руску војну технику, наставља Константин Макијенко.

"Потражња се одржава захваљујући наручиоцима као што су Алжир, Венецуела, Вијетнам, Индонезија и Уганда. Ове финансијске године добићемо уговор за 42 јединице за Индију, надамо се да Вијетнам неће обуставити наруџбине, сад је добио и потписао уговор за укупно 24 ловца Су-30."

Пад извоза у руској авионској индустрији биће надокнађен врло великим уговорима за домаће тржиште. Највеће су наруџбине у тактичкој авијацији, то је укупно до 600 авиона. Ако се има у виду 2020. година, за очување развоја авионске индустрије потребан је напредак у сегменту комерцијалне авијације. То може бити нешто на бази породице МС-21 или "Суперџета-100". Као што је познато, недавно је ова машина доживела несрећу у Индонезији, али тешко да ће се то одразити на судбину пројекта, сматра Константин Макијенко:

"Теоретски се може десити да несрећа нема никакав утицај на развој овог пројекта. Такве ствари су се дешавале и раније. Падао је А-300 на почетку циклуса своје експлоатације, А-330 је пао 1994. године, али су то ипак били успешни пројекти. У овом смислу, ако све буде урађено правилно, ова несрећа ће, као што бисмо хтели да се надамо, изазвати мобилизацију ресурса "Сухоја".

У области војне авијације такође је потребан бар један озбиљан пројекат за обезбеђивање извоза. Продаја Т-50 биће ограничена због високе цене. Потребан је пројекат релативно јефтиног борбеног авиокомплекса. С друге стране, у авијацији за даље летове има још простора за модернизацију, сматра председник друштвеног савета при министарству одбране Игор Коротченко:

"Имајући у виду модернизацију постојећег парка бомбардера Ту-160 у вишенаменске машине авион стиче низ додатних функција. Биће тражен у новом формату оружаних снага који се тренутно ствара."

Осим тога, у најближој перспективи овај авион се неће користити само као бомбардер за веома удаљене циљеве, већ и као борбена машина на средњем растојању.