„Осми путник“ у Московском планетаријуму

У Русији се по први пут одржава ретрoспективна изложба графике швајцарског сликара Ханса Рудија Гигера, који је створио лик „Осмог путника“ за култни филм Ридлија Скота.

Крајем маја на биоскопска платна излази филм Ридлија Скота „Прометеј“, који је у почетку био замишљен као римејк сада већ класичног филма „Осми путник“ из 1979. године, међутим касније је добио статус самосталног пројекта са својом митологијом, без обзира на заједничке корене са свемиром „Осмог путника“. Светове у којима се одвија радња филма, осмислио је познати швајцарски сликар, представник фантастичног реализма Ханс Руди Гигер.

Термин „фантастични реализам“ је увео Фридрих Ниче 1869. године, а од 1948. године сматра се да су оснивачи фантастичног реализма у сликарству аустријски уметници Ернст Фукс, Рудолф Хаусен и Ернст Штајнер. Како каже координатор изложбе Марко Витциг, Гигер налази основно надахнуће у Салвадору Далију. Заиста, радови сликара допуштају могућност да се направе одређене паралеле са стваралаштвом великог надреалисте. Уједно, у мистичним и психоделичним радовима Гигера видимо одјек архаичне уметности, осећа се утицај Хијеронимуса Боша, визионара Вилијама Блејка и симболисте Густава Моро.

Ханс Руди Гигер и Ридли Скот почели су сарадњу још 1977. године, када је редитељ током рада на филму „Осми путник“ позвао већ познатог у то време сликара да креира монструозно створење из дубоког свемира. Рад на овом филму донео је Гигеру 1980. године „Оскара“ у номинацији за „Најбољи вузуелни ефекти“ и светску славу. Он је истог тренутка постао звезда, њега су непрестано опседали новинари, и ускоро су питања о стварању Ксеноморфа (управо је то назив за монструма из филмова Ридлија Скота) почели озбиљно да нервирају сликара.

Атмосфера изложбеног простора, који се налази на доњим нивоима Московског планетаријума, изузетно одговара стваралаштву Гигера: графички радови сликара (његова омиљена техника је аерографија) изложени су у простору подземног паркинга. Визуелни низ допуњавају пројекције, видео презентације и одговарајућа музика. У радовима Гигера на изузетан начин долази до прожимања механике и органике, технологије и уметности, сликар је нашао начин да прикаже дечје страхове, да изазове код посетилаца осећај укочености од страха и одушевљења. Када је реч о његовом животу и стваралаштву, понекад је доста тешко одвојити реалност од фантазије. Сам сликар каже, да га је још у детињству привлачила инфернална романтика, од када је му је отац, апотекар, поклонио праву људску лобању. Од тог тренутка Гигер је дефинитивно био зачаран ликовима са „друге стране“, који су извршили снажан утицај на његово будуће стваралаштво.

Психолози сматрају, да је један од основних извора инспирације Гигера –ноћне море сликара. Уметник признаје да периодично има поремећен сан, који рађа нове ликове. Сликарство постаје нека врста терапије: уколико дуго и темељно ради са неким ликовима, они полако нестају из његових снова. Међутим ускоро долази замена - нови кошмари...

О стваралаштву Ханса Рудија Гигера могу се износити различита мишљења, али тешко да се може негирати његова уникалност. Он ствара нове светове и позива посетиоце на истраживање тамних страна своје душе.