Челси првак Европе

То што је од првог минута баварска машинерија кренула да граби ка голу ривала, и што је само чудо спасило Петра Чеха да мора да вади лопту из своје мреже, није било ништа наспрам завршнице. У њој је било и голова пред “посљедњи” судијин звиждук, одбрањеног пенала и повреда главних звијезда. Све је на крају ријешено једанаестрцима, који су Европи дали њеног првог шампиона из Лондона.
Уводни минути меча донијели су шансе Швајнштајгера, Робена и Гомеза, баш као и њихове непрецизне ударце, а како је вријеме одмицало, тако је расла и паника у редовима “плаваца”.
Било је ту и враћања лопте у свој петерац, и принудног враћања Дрогбе да помаже својој одбрани, но потпуну збуњеност енглеског тима домаћин финала није умио да искористи. Чак ни када су играчи Бајерна били потпуно сами у противничком казненом простору, то није било довољно за вођство: лопту су слали на трибину иза гола и то када се чинило да је погодак неминован, попут Милера и Гомеза.
Такво прво полувријеме значило је само једно: Челсијев већ тежак задак због одсуства неколико стандардних првотимаца попут Банета Ивановића, али и због одлуке тренера Ди Матеа да припреми стратегију која не доноси ништа добро у нападу, морао је да претрпи промјене. Бајерн се није на то обазирао, али “плавци” су послије предаха убацили у другу брзину, недовољну да се доминира, но сасвим довољну да се меч учини додатно занимљивим.
И, напрасно је све постало баш тако. Што због Дрогбине одлуке да шутира чим дотакне лопту у нападу, што му се дешавало много рјеђе него у одбрани, што због апела Бавараца да им се судија Проенса приклони, било досуђивањем једанаестерца у двије ситуације у којима би то било противно правилима игре, било признавањем гола Риберија који је поништен због офсајда. Тај непризнати погодак француског репрезентативца био је сигнал да оба тима крену агилније по гол којим би питање побједника било рјешено, а настојања “плаваца” да изненаде разиграног ривала одбијала су се о дефанзивни зид предвођен Тимошчуком који је у потпуности примирио Дрогбу до 88. минута.
Све се чинило готовим у 84, када је Риберијево додавање са лијеве стране Томас Милер искористио да упути 33. ударац Бајерна ка голу ривала, а тај покушај главом био је довољан за “жабицу” која је преварила Петра Чеха и промијенила резултат. Еуфорија на трибинама Алијанц арене још је трајала, а онда је услиједио шок: Дрогба је побјегао Боатенгу приликом корнера Хуана Мате са десне стране и главом, попут Милера, послао лопту у мрежу код ближе стативе. Довољно за 1:1 и продужетке.
А они су почели шокантно за Челси. Дрогба је умало од јунака постао трагичар оборивши Риберија у казненом простору енглеске екипе, но тада је на сцену ступио Чех, одбранивши не баш сјајан приземан ударац Робена са бијеле тачке. Тај нереализовани једанаестерац умртвио је игру до тада најважнијих играча Бајерна - Рибери је морао на клупу због повреде, а Холанђанин је наставио да пати због промашаја - док је Челси пробао да преко свјежих снага попут Тореса узврати ударац. Исто је важило и за најодморније у противничком табору, па су тако колосалну шансу имали, и пропустили, Олић и Ван Бујтен, те су на ред дошли једанаестрци којима је одлучен побједник.
У њима је све кренуло како је Бајерн прижељкивао, јер је Хуану Мати Нојер одбранио пенал, но након што је Чех одбранио шут Олићу, а Швајнштајгер погодио стативу, Дрогба је са бијеле тачке донио титулу “плавцима”.