Србија гласала за промене

 У другом кругу председничких избора у Србији на списку су била два кандидата који су у првом кругу сакупили највећи број гласова – Борис Тадић, председник Србије у последња два мандата /25,31%) и лидер странке напредњака Тома Николић (25,05%). Као што видимо, они су ишли раме уз раме и разлика од 0,26% говорила је о томе да ће борба у другом кругу бити озбиљна. Главно питање и у првом и у другом кругу било је једно: да ли ће на власти остати Демократска странка са пријатељима и актуални председник Борис Тадић или ће их сменити Србска напредна странка и њен лидер Томислав Николић. Других претендената на власт у Србији није било.

Две недеље протекле од 6. маја биле су напете. Са једне стране, ови дани обележени су кампањом неповерења према резултатима гласања у првом кругу. Многе странке су изразиле сумњу у исправност пребројавања гласова, предложивши јавности разне доказе: од врећа са резултатима гласања које су недостајале до вишка наштампаних листића и списка бирача који се мењао. Активни у оптужбама овде су били напредњаци Тома Николић и Александар Вучић. Подржале су их и друге странке. Већ 10. маја покрет Двери, који је такође учествовао у изборима, затражио је да се резултати хитно прогласе неважећим и да се поново прогласе избори на свим нивоима. Војислав Коштуница позвао је да се формира специјална комисија за пребројавање гласова.

Са друге, стране, странке и блокови трудили су се да у кратком року направе коалиције ради добијања већине у парламенту. За Демократску странку партнер је била Социјалистичка партија Србије, која је добила 44 места у Скупштини. Пошто је СПС већ била на власти заједно са ДС, овај блок ће остати на снази и СПС ће прикључити своје гласове мандатима ДС (67). Заједно са либералима (20 места) и националним мањинама, ДС ће имати довољан број посланика. То је било озбиљно претендовање на већину у Скупштини и важан адут у знак подршке Тадића у другом кругу председничких ибзора.

Коначно, председнички кандидати требало је да искористе ово време како би на своју страну привукли гласове оних бирача који у првом кругу нису гласали за њих. Тадић се у предизборној кампањи ослањао на доследност своје политике и њеног европског усмерења. Главни адут је то што је Србија добила статис кандидата за ЕУ. Тадић је позивао: Гласајте за стабилност, за наставак започетог. Подржали су га лидер либерала Чедомир Јовановић и социјалиста Ивица Дачић, позвавши своје присталице да му дају гласове у другом кругу. Присталице су убеђивале да је Тадић председник са великим искуством, мада је расправа у независним медијима показала да се народ односи према Тадићу са великом скепсом. Инкриминише му се сарадња са Међународним трибуналом за бившу Југославију, извињење Хрватској и Босни и Херцеговини за догађаје 90-их, тежња у НАТО, нежеља да се помаже Србима на Косову и попустљиви став у погледу независности покрајине, смањење животног стандарда становништва и много тога другог.

Томислав Николић је своју предизборну кампању градио на критици претходне власти, асоцирајући своје име са променама, а Тадића са стагнацијом, диктатуром и корупцијом. Напредњаци су такође тражили савезнике и добили су врло озбиљну подршку од лидера Демократске странке Србије Војислава Коштунице. Због тога што се њихови ставови разликују о низу озбиљних питања, потписали су споразум према коме грађани Србије треба на референдуму да изразе свој однос према војној и политичкој неутралсности, тачније према ЕУ и НАТО-у.

На биралишта је 20. маја изашло мање бирача у поређењу са изборима 6. маја: по подацима за 18 сати – мање од 40%. Већину гласова Срби су дали Томиславу Николићу. По непотпуним подацима Републичке изборне комисије (обрађено је 52,51% гласова), за њега је гласало 50,21%, а за Бориса Тадића 46,77%. Тадић је јуче честитао Николићу победу, признавши свој пораз у фер борби. По мишљењу неких аналитичара, Тадић је изгубио због ниског одазива бирача и великог броја неважећих листича. По нашем мишљењу, подржавши Николића, Србија је гласала против актуалне власти, изразивши наду у промене.

Нови председник од претходне власти наследио је тешка нерешена питања: односи са Косовом које се одвојило, кретање Војводине путем самосталности, напетост у јужним општинама Србије, обнова економије која је крахирала, односи са ЕУ и НАТО-ом. Нови председник је још јуче изјавио да Београд неће скренути са европског пута, да ће власт бранити свој народ на Косову и Метохији, хитно ће приступити решавању економских проблема. Одговарајући на питања новинара о спољној политици, Николић је рекао да ће прво посетити САД, Русију и Немачку, не одређујући за сада редослед.

Председник је изабран, парламент је формиран. Главни проблем наредних дана је формирање владе. Пошто ни једна странка није добила већину, мораће да се договарају са великим уделом компромиса. Јуче читаво вече на београдској телевизији политичари и експерти су понављали реч коабитација, што значи такав вид односа између председника и владе, када су они заступљени опозиционим политичким снагама. Како би се избегла парламентарна криза, можда ће морати да се формира влада уз учешће странака које су у опозицији председнику. Сада ће све снаге политичара бити усмерене на решавање управог тог питања. А оно је заиста врло важно за земљу, пошто по Уставу Србија није председничка, већ парламентарна република, а премијер има врло велика овлашћења. Истина, србска историја је у последњој деценији показала да политика власти не зависи од Устава и овлашћења, већ од снаге личности које заузимају дужност председника и премијера.

Јелена Гускова,