Српкиња о чије се изуме отимају Руси и Американци

Ако бисмо почели са набрајањем заслуга докторке Душанке Мандић, за то би нам послужила цела књига. За почетак вреди поменути да је тренутно највећа србска иноваторка, о којој се у Србији зна далеко мање него што заслужује, награђена овог месеца златном медаљом на међународном скупу жена проналазача у Сеулу за МАДУ траку

Медицински патенти докторке Душанке Мандић, најмлађег примаријуса ког Србија памти, излагани су на стотине конгреса и сајмова широм света, а србска изумитељка била је тражен предавач у многим земљама - од Бангкока, Москве, Кјота до Будимпеште, Милана и Барселоне...


Њен последњи проналазак МАДУ трака, којом се доказано лечи артритис, проглашен је новом здравственом технологијом у медицини.

- МАДУ метода подразумева примену два патента. Најпре се уређује поремећено, односно “замршено” стање у ткиву, које се са више медицинских апарата третира пре постављања МАДУ магнетских трака. Потом се уз помоћ оваквог магнетног поља успостављени ред одржава у дугом периоду.

Дубинским деловањем магнетног поља у ткиву се стварају услови за обнављање, па је први пут у свету постигнуто и обнављање ткива хрскавице.

Доскора није било познато да је то могуће. На бројним међународним и домаћим стручним скуповима приказано је унапређено лечење костију, зглобова, крвних судова и других регенеративних могућности - прича докторка Мандић.

Докторка Мандић, иначе академик Српске академије научника и изумитеља, и потпредседник Руске академије за збрињавање жртава катастрофа је и једина наша жена која је одликована белгијским орденом части реда официра.

Позната као велики хуманиста, по позиву је лечила и жртве чернобиљске катастрофе. Изумом названим „Клопка за гелере“, докторка је успела да око 700 рањеника током рата на територији бивше Југославије ослободи метака и гелера, а данас извлачи претежно игле и разне гвоздене предмете заостале након повреда на раду у саобраћају, домаћинству, спорту...

За „Клопку“ ју је Светска организација за интелектуалну својину WIPO UN прогласила проналазачем 1996. године.

- Моје опредељење за неинвазивне начине лечења почиње још 1976. године. И данас непрекидно учим, а на помолу је и трећи патент, који је већ одобрен код нас, а у свету је у процедури. Највеће признање ипак су ми моји пацијенти и осмех на њиховом лицу који угледам после терапије - каже докторка Мандић.