НАТО: Не противречите!

Како је приметио ових дана немачки лист Франкфуртер Аглемајне Цајтунг позивајући се на дипломатске изворе у НАТО-у, алијанса је решила да баци на тас теразија један од својих најосетљивијих, по изразу листа, принципа. На самиту у Чикагу, саопштиле су дипломате, била је изражена идеја о лишавању чланова алијансе права да одређују границе мандата совпственим војницима који се налазе у саставу мисија НАТО-а.

Како што се зна, једна од кључних тема у Чикагу била је концепција такозване „паменте одбране“. По речима генералног секретара Андерса Фога Расмусена, ова стратегија омогућава да се максимално ефикасно користи одбрамбени потенцијал у условима строге штедње и њоме изазваног смањења војних трошкова. Има се у виду између осталог обједињење средстава поједине групе чланова блока за куповину и заједничко коришћење најновијих образаца војне технике које оне не могу да купе самостално.

Спољна нова концепција делује више него беспрекорно. Али, како истичу ових дана европски медији, њена реализација је могућа само уз постојање јединствене политичке воље код партнера из алијансе. А ту се управо крије камен спотицања. Парламенти низа земаља савезница, као што су, рециомо, Француска или Немачка, не намеравају да одустају од права да постављају поједина ограничења на учешће својих војних контигената у страним мисијама, у току којих треба да се одвија „подела рада“. Владимир Анохин, потпредседник Академије геополитичких проблема, такође је врло оштар у својим оценама.

Постављена је не баш озбиљна тенденција – смањење утицаја националних одбрамбених снага на безбедност својих земаља – говори експерт. То је вишестепени процес који личи на формирање транснационалних компанија. Прво финансијско, затим економско, а у наредној етапи војно условљавање земаља. Сада не, али у каснијој етапи то је могуће.

Низ аналитичара сматра концепцију паметне одбране за сада занимљивом идејом, али не више од тога. По мишљењу главног уредника листа Русија у глобалној политици Фјодора Лукјанова, када би паметна одбрана била предложена у јеку хладног рата она би била осуђена на блистави успех. Тада ни новац за војне потребе нису жалили. Али сада, по његовим речима, и улога НАТО-а у свету није јасна, па и сама Европа се налази на распућу – између интеграције и ренационализације. У сваком случају фраза да се не сме потивречити у строју тешко да може да буде озбиљно прихваћена од старне било ког партнера из алијансе.