Усамљеност немачког канцелара

Био то договор или не, неформална алијанса унутар Еврозоне је стекла врло реалне обрисе. Протекли самит је јасно показао: запажа се тенденција ка померању центара силе. Француска се од главног савезника Немачке претворила у њеног главног опонента. И улила је наду Италији, Шпанији и Португалији да уједињеним напорима могу да поколебају доминантну позицију "гвозденог канцелара". Тему ће наставити аналитичар Сергеј Гук.

Меркелова данас нема баш много истомишљеника. Усмереност на смањење државних расхода по сваку цену на уштрб социјално-економске конјунктуре не одбацују Финска, Аустрија и Холандија. Међутим, ни оне нису спремне подметну груди под метке. Берлин је пристао на један уступак, чисто теоретски, који га ништа не кошта, приставши да допуни буџетски пакт пактом економског раста. Само што свака страна пројекат тумачи на свој начин. Председник Оланд захтева увођење јединствених евробондова. Унифициране каматне стопе ће учинити да мешетари изгубе жељу да играју против проблематичних држава, притискајући их да плаћају дугове. Ово треба да постане први корак ка оздрављењу система државних финансија презадужених земаља Еврозоне. У овом правцу Париз осим јужних земаља подржава и ОЕСР.

За Немце је овај пројекат као црвена марама за бика. Узроке неприхватања објашњава професор Хенинг Фепел, главни економиста Хамбуршког Института за светску економију. Он је убеђен: евробондови, наравно, могу да умире тржиште, али не задуго. Само политичка воља за очување Еврозоне и евра није довољна, изјавио је он у интервјуу за немачки телевизијски канал ARD. Колективна одговорност за дугове не иде на руку Немцима. Они данас имају највиши кредитни рејтинг. Инвеститори се избављају грчких и шпанских бондова, купујући у замену за њих немачке, што још више учвршћује финансијске позиције Берлина. Осим тога, по мишљењу професора Хенинга Фепела, јединствени евробондови би изазвали већу расипност. Проблематичне земље би изгубиле стимуланс за оздрављење својих економија.

"Мислим да су (такве) бојазни врло оправдане. Евробондови би могли да пољуљају одлучност земаља за спровођење реформи. Може се десити да уместо опадања дугова дође до њиховог повећања. У целини то може довести до још већег пораста дужничког бремена Европе и до цементирања структурних дефицита. А Немачка ће задуго остати у позицији платиоца, што треба избећи." 

Канцеларка Меркел се не слаже ни с предлогом новог француског председника – да се стимулише економски раст уз помоћ државних програма. И овде постоји одређена логика. Владе проблематичних земаља су спремне да инвестирају средства у гране, пројекте и предузећа не оптерећујући се прецизним прорачунима: каква ће бити исплативост? Пример је грчки план за подизање огромних објеката за производњу соларне енергије. Да ли ће скупа гигантоманија много помоћи економији земље? Постројења ће градити иностране фирме. А потребе за персоналом који опслужује станице су минималне.

Управо око главног дужничког проблема су ломили копља учесници на протеклом самиту. Ништа осим словесних мехура није испливало на површину. Европски лидери ће моћи да покушају да убеде једни друге на редовном састанку на врху у другој половини маја.