Савет Русија-НАТО: заједно или поред?

Бриселско заседање Савета Русија-НАТО, одржано у априлу на нивоу министара иностраних послова један од коментатора назвао је самитом узајамних примедби. По оцени експерата, протекла дискусија је показала да се противречности међу странама увећавају. А после тога руско руководство је изјавило да одустаје од учешћа од заседања Савета на највишем нивоу, планираног за мај. Оно је требало да се одржи у овкиру самита алијансе у Чикагу. Заседање је било отказано. Међутим, управо ових дана Савет Русија-НАТО обележава јубилеј – 28. маја навршава 10 година постојања.

Некакве посебне свечасности поводом датог догађаја ни у Москви, ни у Бриселу нису планиране. У ствари, отказивање поменутог заседања Савета мало је одговарало свечаности тренутка. Реални узрок одустајања председника Владимира Путина од учешћа у њему је ћорскокак у преговорима о сарадњи у сфери ЕвроПРО, сматрају експерти. Па и позив на заседање о Авганистану, такође у оквиру самита у Чикагу, изазвао је у Москви недоумицу. О учешћу у редовним заседањима мисије ИСАФ нема говора. А Русија, по речима министра иностраних послова Сергеја Лаврова, игра важну улогу у авганистанском транзиту.

Између осталог, отказивање чикашког заседања Савета Русија-НАТО није било сензација. Због учешћа Русије у одбијању агресије Грузије против Јужне Осетије у августу 2008. године рад Савета за иницијативу Брисела био је замрзнут на неколико месеци. А после размрзавања руска страна је одложила заседање овог органа заказано за мај 2009. године због војних маневара НАТО-а који су се одржавали у Грузији. Није ли случајно што у таквом контексту експерти најчешће постављају птиање да ли је за обе стране таква структура партнерства заиста потребна?

Павел Золотарев, заменик директора Института за САД и Канаду, генерал-мајор у пензији сматра:

Ипак главна компонента у односима русије и НАТО-а све ове године остаје тежња алијансе да на неки начин смири Русију обећањима сарадње. Али у контексту свега тога процес проширења НАТО-а се наставио. Апотеоза су били догађаји из августа 2008. године, када Брисел извесно време није хтео чак ни да разговара са Москвом. И у том погледу дати механизам партнерства тешко да може да изазове задовољство. Очигледно треба тражити неке друге форме. Зато, резимирајући резултате 10-годишњег постојања Савета Русија-НАТО, треба мислити о томе како даље развијати организационе форме сарадње Русије и Северноатлантске алијансе.

Данас, по речима Павела Золотарева, НАТО у значајној мери и даље остаје инструмент у рукама САД, који се понекад користи не у руским интересима. Ипак алтерантивна сарадњи Русије са НАТО-ом не постоји. А по речима заменика министра иностраних послова Русије Александра Гркушка, свет сада није безбедан и зато у будућности Савет Русија-НАТО тешко да ће остати без посла. Ако, наравно, његови чланови буду радили заједно, као што доликује равноправним партнерима.