Љубав је све решила

Неусмњиви фаворит завршеног 65. Канског филмског фестивала био је филм аустријског режисера Михаела Ханекеа Љубав: он је добио главну награду – Златну палму. Ипак оба руска режисера која су учествовали у конкурсним програмима фестивала нису остала без награда: филм Сергеја Лознице У магли добио је награду Међународне федерације филмских критичара ФИНПРЕССА, а краткометражни филм Таисије Игуменцеве проглашен је за најбољи у програму студенских филмова Cinefondation.

По оцени руских филмских критичара у уметничком погледу актуални фестивал је био јак, али није донео посебне сензације.

Водећи филмови одређени су скоро одмах. Првих дана фестивала био је приказан и филм Љубав Михаела Ханкеа и За брдима Кристиана Мунджиуија, и Лов Томаса Винтерберга. Успех ових филмова није било могуће помрачити. Сви су одмах рачунали на победу Ханекеа. Још пре церемоније награђивања, говори у интервјуу за Глас Русије филмски критичар Антон Долин, колеге и ја били смо једнодушни: независно од награде, овај филм ће ући у историју кинематрографије. Истина, неки су прекоревали Ханекеа за претерани физиологизам који боде очи, али сви су се сложили да је Љубав несумњиво ремек-дело.

То је заиста снажан филм о међусобним осећањима двоје људи, наставља критичар, о осећањима која су у стању да превладају најстрашније: болест, старост, смрт. У њему играју велики 80-годишњи глумци Жан Луи Трентињан и Емануел Рива. Играју величанствено: њихове улоге у овом филму су међу најбољима које су одиграли у животу.

Ипак највиша награда за најбољу мушку улогу била је додељена угледном данском глумцу Медсу Микељсену за улогу у филму Лов. И у то скоро нико није сумњао. А додела две Златне палме сасвим младим глумицама које су играле у румунском филму За брдима била је неочекивана. Сматрало се да ће ту награду добити или Емануел Рива или марион Котијар, која је играла главну улогу у филму Рђа и кост, или Никол Кидмен за филм Репортер. Али жири је истакао дебитанткиње – Кристину Флутур и Космину Стратан.

Награде су подељене, Кански фестивал је завршен. Шта је остало? Мишљење критичара Антона Долина је следеће:

Режисери праве филмове о савременом стању света, о економској кризи, о моралној кризи, о некаквим политичким драмама. Али у стварности то што је потребно уметности и човеку који седи у сали старо је као свет. Људима је потребна љубав.

Радови руских режисера представљени у Кану у овај очигледни тренд не доспевају. Али ни они нису остали без награда. И ако се награда Међународне федерације филмских критичара филму Сергеја Лознице У магли, окренутом драмским догађајима Другог светског рата и снимљеног у ретро-стилу, може сматрати наградом зналаца, естета, љубитеља филма, награда дојучерашњој студенткињи Таисији Игумецевој је аванс који обећава. Како самтрају стручњаци, сада кански селектори неће изгубити аутора краткометражног филма Пут за из видокруга. Таисија је већ у канској групи и први њен дугометражни филм вероватно ће се наћи на програму фестивала на Азурној обали.