Открити словенску душу

Русија и Словенија обележиле су 20 година успостављања дипломатских односа. Тим поводом оне су отвориле једна другој „Словенску душу“. Управо тако се зове велики гала-концерт извођача ове државе који је био одржан у Концертној сали Чајковски у Москви.

Овај догађај посетиле су дипломате и бизнисмени Русије и Словеније: амбасадор Републике Словеније Ада Филип-Сливник, представници привредних комора и бизнис-клубова обе земље.

У томе да односи између држава јачају кроз културне везе нема ништа необично. Без обзира на то што је Словенија део ЕУ, то је словенска држава. Њена музичка уметност, између осталог народна музика и романсе, део је културног простора словенских народа, рекао је за Глас Русије историчар, политиколог Никита Брусиловски.

Русија сада делимично обнавља свој статус који је имала пре револуције као старија сестра словенских народа. То је теже учинити са западнословенским народима као што су Пољаци или Чеси, а са јужнословенским то успева много боље. На нивоу политике, културе, и наравно бизниса. Мени се чини да се сада врло добро види како је успешан руски бизнис у Србији, и оптирлике у том току он може да се развија и у Словенији. Али, наравно, рачунајући да је Словенија део ЕУ и читав низ процеса ће ићи преко структуре ЕУ.

Један од најперспективнијих праваца сарадње између Русије и Словеније, по мишљењу Никите Брусиловског, може да буде туризам. Координатори Словеније су познати по високом европском квалитету сервиса, где је ниво услуге виши него у Хрватској и Црној Гори, констатује експерт. Али постоје и други аспекти.

За ових 20 година нагомилан је велики потенцијал: Словенија је коначно доказала да је постала независна држава, која се дистанцирала од својих суседа из бивше Југославије, и води сасвим самосталну политику. Ова политика од свих бивших југословенских држава испоставила се најуспешнијом. Земља је брже од осталих ушла у ЕУ, примила евро и сматра се, између осталог још од доба бивше Југославије, најнапреднијом републиком.

Без обзира на то што ЕУ сада сви критикују, и криза зоне евра погодила је многе земље, економија Словеније је издржала и сада је испред слабе Грчке, Италије и Шпаније. И пошто Русија има своје интересе на Балкану, мала успешна Словенија може да постане њен стратешки партнер не само у културној и туристичкој, већ и у петројемијској и фармацеутској грани.