У Гинисову књигу рекорда укључена џамија из Русије

Једна од 7000 џамија са простора Русије доспела је у Гинисову књигу. Исламски храм у граду Нориљск сматра се најсевернијом џамијом у свету. Нориљск се налази 300 км северније Арктичког поларног круга. Овај индустријски град се појавио на мапи Русије 1953. године. На данашњи дан то је по броју становника други у свету град изнад Арктичког круга. Број становника у Нориљску - преко 200.000 људи. Четвртину чине етнички муслимани. Нису сви староседеоци.

Већину, наравно чине досељеници разних националности. Много је са Кавказа, има Татара, Башкира, много Азербејџанаца. Углавном су сви дошли овамо на рад, - каже имам-хатиб нориљске џамије Абдула-хазрат Галимов.

У Нориљску, до којег се може стићи само ваздушним саобраћајем, има где да се ради. То је један од највећих индустријских центара Русије: њему припада петина светске производње никла, производи се и бакар, кобалт, низ племенитих метала. А са задовољавањем духовних потреба верника у Нориљску је првих деценија његовог постојања ситуација била проблематична. Међутим 1996. године изграђен је православни храм, а две године касније град је добио смарагдну џамију:

„Џамија у основи има облик звезде, минарет – четвороугаоник. Молитвени простор је округли, висина минарета – 30 метара, - говори Абдула-хазрат. – У целини џамија није велика, али има два спрата. Доњи простор се користи као медреса.“

Верници са захвалношћу памте човека, који је изградио храм у Нориљску: то је Мухтад Бекмејев, етнички Татарин. Он је дао и име џамији „Нурд Камал“ у част својих родитеља: оца Нуритдина и мајке Гајникамал.

„Џамија је изграђена као и многе друге зграде у Нориљску – на шиповима,- говори Абдула-хазрат. – Шипови су неопходни, јер овде на малој дубини од површине земље почиње слој стално замрзнотог тла (пермафроста) дебљине 300-500 метара. Уколико, током неког топлог лета, тло почне да се топи – то ће проузроковати кретање темеља. Зато се, да би постројење било стабилно, темеље полаже на шипове, који се побијају, прецизније замрзавају унутар слојева стално замрзннутог тла.

Најсевернија у свету џамија има и низ спољних специфичности. Например, уобичајено је да минарет има облик округле куле, а у Нориљску је направљен квадратни. Разлог – опет исти, - жестока клима: две трећине године просечна месечна температура у рејону Нориљска је испод нуле, зими је мраз до 50 па и 55 испод нуле. Зато би се у случају зидања по кругу, зидови минарета више промрзли и више реаговали на оптерећења од ветра.

Кровови џамије и минарета су под нагибом, другачије се и не може због снега. Кажу, да на сваког становника Нориљска дође, у просеку, по 10 тона снега годишње.

Абдула-хазрат Галимов је у џамији Нориљска свега пет месеци. После завршетка Руског исламског универзитета био је упућен овамо из централне Русије.

„Наравно да се овдашња клима разликује од јужних предела. Овде је све другачије: поларна ноћ и поларни дан. Односно пола године траје дан, а пола године - ноћ. То је тако изнад поларног круга. Овде су веома јаки ветрови. Ако је температура десет степени испод нуле и притом јак ветар – веома је хладно. Све је овде, на крајњем Северу – другачије. Али су људи исти, и вера је иста. А мој је главни задатак – да усмеравам вернике,“– рекао је на крају Абдула-хазарт Галимов