Балтичке пловне воде партнерства
Савет држава Балтичког мора, који је обележио у марту своју 20-годишњицу, одржаће од 30. до 31. маја у Штралзунду девето заседање на нивоу премијера. Домаћин сусрета је канцелар Ангела Меркел, шеф министарског кабинета Немачке, која завршава своје председавање овом оргнизацијом. Од јула оно прелази Русији. Да учествује у заседању позван је недавно изабрани премијер Дмитриј Медведев.
У личном позиву Медведеву да доптује у Штралзунд Ангела Меркел је изразила спремност да настви тесну сарадњу са њим и на његовој новој дужности. Предстојећи самит Савета, између осталог, подвукла је она, пружа за то добру могућност.
Заиста, питања која се износе на разматрање учесника сусрета дотичу најактуалније аспекте узајамних односа. Главне од преложених тема, како саопштавају немачку медији, јесу економија, међународна безбедност, енергетско партнерство, као и проблеми демографског развоја. Ако се томе додају питања заштите животне средине, образовања и културе, сви дати правци делатности и јесу приоритети Савета држава Балтичког мора.
На Данима Балтичког мора, одржаним недавно у Берлину, федерални председник Немачке Јоаким Гаук приметио је да је историја Балтичког мора научила људе да мисле на европски начин, спасла их од страна пред неизвесношћу. Ова изјава се може тумачити, наравно, на различите начине. Посебно ако се узме у обзир товрено антируска тенденција у политици прибалтичких република бившег СССР.
Основан у марту 1992. године у Копенхагену Савет дражва Балтичког мора, чине данас Немачка, Финска, Шведска, Норвешка, Данска, Исланд, Литванија, Летонија, Естонија, Пољска и Русија. Његов члан је и Европска комисија. САД, Велика Британија, Француска, Италија, Шпанија, Холандија, Румунија, Словачка, Белорусија и Украјина имају статус посматрача. У декларацији од прошле године усвојеној у Ослу, подвлачена је кључна улога Савета држава Балтичког мора у регину Балтичког мора као форума за мултилатералну регионалну сарадњу. У последње време, ипак, низ експерата говори о исцрпљености потенцијала Савета. Научни сарадник Института за међународну економију и односе Сергеј Уткин са тиме се не слаже.
Мислим да овакве организације имају будућност. Сада, у периоду кризе у ЕУ, кризе која се не ограничава искључиво економијом, управо све чешће говоре о значају субрегионалних формата, и Балтичког између осталог. То је флексибилнија организација са ширим чланством, укључујући и чланове ЕУ и оне који то нису. И они могу да постигну неопходне резултате по практично значајним проблемима. Полтика тамо обично одлази у други план.
Између осталог, сматра Уткин, у оквиру предстојећег руског председавања могла би да се активизира и политичка компонента делатности Савета. Регионални каратер организације омогућава да се разматрају спорна питања у мирнијој атмосфери, без „подизања тона“. Између осталог, за сада, како је званично објављено, руско председавање у Савету претпоставља, осим пролажења модернизационо-иновационе тематике и развоја државно-приватног партнерства, свестрано проширење сарадње у сфери енергетике, омладинске политике, супротстављања радикализму и екстремизму. У целини, балтичке воде партнерства су одређене. Њихово одржавање у „пловном“ стању већ је колективна брига.
- Извор
- Голос России, фото: РИА Новости/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















