Музеј који чује време
Свечани гала-концерт на сцени московског Бољшог театра биће приређен у част једног од најпознатијих руских музеја на свету. Тако се 31. маја обележава стогодишњица престоничког Музеја ликовних уметности "Пушкин".
"Мој старији брат је музеј," – говорила је о њему Марина Цветајева, позната руска песникиња и кћерка оснивача музеја Ивана Цветајева. Професор Цветајев очигледно није могао ни да замисли које плодове ће век касније дати његов подвижнички труд, премда је понављао: "Наша улога је улога старог градинара: старац сади дрвеће које ће добро доћи другом веку." И испоставило се да је "другом веку" добро дошло све, па му се још чини и да је мало. Мали "Кабинет лепих уметности и старине" који је Цветајев основао на Московском универзитету претворио се у једну од највећих руских колекција светске уметности.
Данас је то преко 670 хиљада дела сликарства, графике и скулптуре, споменика археологије и нумизматике. При музеју раде радионице за рестаурацију и вероватно најбоља научна библиотека у Москви. А и он сам се већ одавно не налази у једном здању иако оно, саграђено пре сто година у античком стилу, остаје главно и најпрепознатљивије. Поред њега су сад Галерија земаља Европе и Америке, Оделење личних колекција, дечји центар "Мусејон". Има још две филијале, између осталог спомен-стан великог пијанисте Свјатослава Рихтера. "Место сусрета и дијалога култура" – тако Музеј ликовних уметности назива његов данашњи и легендарни директор Ирина Антонова: она је свега 10 година млађа од музеја и на његовом челу је више од пола века:
Отворено говорећи тако много као сад нисам била заузета за цео свој живот, - рекла је Ирина Антонова уочи јубилеја. – То се може објаснити чињеницом да обележавамо стогодишњицу музеја и неизбежно су се појавиле извесне амбиције – жеља "да се покажемо", а с друге стране, ипак треба размислити о томе: куда ћемо даље и какав је наш пут, ко смо били јуче, ко смо данас и ко желимо да постанемо сутра.
Осмишљавајући сопствену историју музеј је поводом јубилеја припремио неколико међународних изложби. Једна од њих је – "Замишљени музеј" – то је својеврсна честитка из познатих уметничких ризница света. Своја сликарска ремек-дела у Москву је послало скоро три десетине иностраних музеја: париски Лувр и Центар Помпаду, Краљевска академија у Лондону и мадридски музеј Прадо, национални музеји Немачке, Шведске, Пољске, Белгије и других земаља. Управо то је главни резултат столећа: изузетно велик ауторитет московског Музеја ликовних уметности који му омогућава да неограничено развија међународну сарадњу. Уопште, изложбе размене су главна идеја директора Ирине Антонове:
Највише од свега волим да правим управо изложбе, а не да вршим дужност директора, - признаје Ирина Антонова. – Учествујем у експозицји – односно у распореду уметничких вредности, а да не говорим о припреми изложбе, о њеној концепцији, - то је заправо мој омиљени посао!
За 100 година у Музеју ликовних уметности је организовано преко 1200 изложби: из сопствених фондова, из колекција многих руских музеја које су стигле из иностранства. Московљани су овде видели благо из египатске Тутанкамонове гробнице, Рафаелово ремек-дело "Сикстинска Мадона" и "Ђоконду" Леондада да Винчија, Каравађова и Рембрантова дела. Подједнако су потресни били сусрети с уметношћу ХХ века на изложбама генија новог доба – Амадеа Модиљанија, Салвадора Далија, Пабла Пикаса и италијанских футуриста. Ирина Антонова обећава да ће за јубиларну годину "почастити" Московљане још и стваралаштвом Ле Корбизијеа – француског пионира модернизма. Дефинишући однос између класике и авангарде у погледу онога чему је музеј давао предност у току једног века Ирина Антонова је истакла:
Имамо право, живо интересовање за уметнички процес који се данас одвија и у Русији, и у иностранству. И чини ми се да у овом смислу музеј одликује једна специфична ствар: он добро чује време!
У свој други век Музеј ликовних уметности улази брзим кораком, постајући све отворенији и све вишеопштедоступан, као што су о томе сањали његови оснивачи. Дигитализовани експонати испуњавају виртуелни простор, а реалне компије слика и скулптура ће заузети подземни простор: они ће украшавати метро станицу у близини музеја. А и сам ће се за пет година претворити у пространи музејски градић којем ће се придружити старинске виле у комшилуку и саграђене нове супер модерне просторије – такви су планови музеја почетком његовог новог столећа.
- Извор
- Голос России, фото: РИА Новости/ vostok.rs
- Повезане теме
- Русија
- музеј
- позориште
- сликарство
- изложба
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















