Нова нада за децу оболелу од тумора и леукемије

Усвајањем пројекта трансплантације коштане сржи ниједно дете оболело од леукемје или тумора више не би морало на лечење у иностранство, где овакви захвати коштају од 100.000 евра, а у зависности од компликација понекад и до пола милиона евра. Институт за мајку и дете упутио је Министарству здравља и Републичком заводу за здравствену заштиту комплетну документацију са великим изгледима да она ускоро буде и прихваћена.

Пројекат подразумева проширење постојећег стерилног блока јер тренутно имамо четири собе, а неопходно је осам стерилних соба, затим проширење лабораторије за криобиологију, уводење нових метода пречишћавања ћелија. Овај пројекат морао би да буде потпомогнут планом Института за трансфузију крви, у делу који се односи на проширење банке добровољних давалаца коштане сржи - каже начелница Вујић.

Пројекат обухвата и прву националну банку матичних ћелија из крви пупчаника, која би била формирана при Институту и која би омогућила укључивање у „Еурокард”, Европску банку и створило могућност размене материјала са осталим банкама у свету. Трансплантација коштане сржи примењује се не само код стечених болести, као што су рак и оштећење коштане сржи, већ и код урођених болести, слабости имуног система, урођене малокрвности и др. Најчешћи разлози за трансплантацију коштане сржи код нас су акутна мијелоидна леукемија и најмалигнији тумор дечјег доба (неуробластом), који може свуда да буде у организму, а најчешће у трбуху. Неуробластом се јавља код деце до пете године живота, а леукемија и у првој години, али и код деце са 18, просечан узраст оболелих је од шесте до осме године.

Уколико пројекат буде усвојен и крене реализација, која би трајала три године, апсолутно ниједно дете неће морати да иде на трансплантацију ван земље. Има помака и Министарство здравља је веома заинтересовано не само за трансплантацију коштане сржи, већ и ткива и органа. У „Службеном гласнику” је објављено да ће за трансплантацију коштане сржи код деце у овој години бити издвојено 11 милиона динара. Републички завод за здравствено осигурање, који сноси трошкове, заинтересован је да се овакви захвати раде у Србији - каже начелница Службе за трансплантацију коштане сржи у Институту за мајку и дете Драгана Вујић.

У Институту за мајку и дете, јединој установи у Србији у којој могу да се раде овакви захвати, претпрошле године урадено је 12, прошле 16 трансплантација, а годишње, према броју деце у Србији, требало би да се уради од 33 до 35 трансплантација. У иностранству, где су деца коју Институт није у могућности да прими, принудена да оду, овакви захвати су четири до пет пута скупљи. У иностраним центрима трансплантације коштају од 100.000 до пола милиона евра, што зависи од компликација и облика трансплантације.

Београд уместо Лондона

Само поступак тражења даваоца може да кошта и по 20.000 евра. Деца код које је потребно да се уради трансплантација од алтернативног даваоца (несродни идентичан, сродан делимично подударан) најчешће одлазе у Италију, а мањи број у Енглеску, у Лондон.