Сећање на Едуарда Хила

У Петербургу у ноћи између 3. и 4. јуна у 78. години преминуо је руски уметник кога су у свету звали мистер Троло-ло: Едуард Хил, један од најпопуларнијих естрадних певача совјетског доба.

У животу Едуарда Хила било је свега: и дугих година успеха и потпуног заборава, и на крају пута неочекивана светска слава. Таквој судбини се вероватно може позавидети. Посебно оној експлозији популарности која се десила 2010. године, када је један од певачевих спотова доспео на Интернет. Он је надахнуто повео мелодију у којој није било ни једне речи, а назив је звучао овако: Драго ми је што се враћам кући. Ина Интеренету у САД и Европи овај снимак је сакупио милионе погодака и по пупуларности истиснуо је чак видео америчког председника Барака Обаме. Значке, шоље и маице са ликом певача биле су популарна роба у британским интернет-продавницама. И наравно, обожаваоци су подражвали Хила, понекад пародирали, правили од песме анимиране спотове. На Фејсбуку обожаваоци су направили групу у коју је ступило преко 14 000 људи. Тада су га и прозвали мистер Трололо.

Сам Едуард Хил сазнао је за свој тријумф мал те не последњи – од унука. И са извесним чуђењем се сећао тада сумануте популарности песме од пре 40 година.

Она је била моја визит-карта 60-их. Замислите, нисам певао успаванку, нисам певао марш, већ такву песму без и једне речи у трајању од две и по минуте. Нисам је певао већ једно 5 година. Мислим да ми сама судбина указује да треба да јој се вратим.

Песма Драго ми је што се враћам кући композиција је Аркадија Островског, која је веома добро изразила карактер талента Едуарда Хила – уметника који је носио светлу енергетику, оптимизам, бодрост. Његов репертоар совјетских времена био је такав. Али та времена су завршена, и Едуард Хил заједно са својим песмама, чинило се, нестао је заувек са естраде и из етра. Бивши идол милиона морао је да отпутује да ради у иностранство. И ту је користила школа коју је певач стекао у родном Петербургу: он је прешао на други репертоар, почео је да пева руске романсе у париском кабареу Распутин. Тако је било три године, више Едуард Хил није издржао, осећао је носталгију за Русијом. Вратио се кући, одлично схватајући да нема перспективе. Он није ни могао да претпостави да ће о њему писати као о човеку који је изазвао бум на Интернету, и да ће му се отворити нове могућности за наставак уметничке каријере.

До недавно поклоници су веровали да ће бити организована светска турнеја Едуарда Хила, јер, без озбира на године, он је наступао и био је у доброј форми. Али судбина је опет одредила другачије.