Вирус Флејм напада онлајн

Сложени компјутерски програм Флејм по штетности може се поредити са вирусом Сукснет. Прошле недеље Флејм су пронашли стручњаци руске Лабароторије Касперски, водеће лабораторије за антивирусне програме у Европи. Вирус је погодио компјутерске системе у Ирану, Либану, Сирији, Судану и на Палестинским територијама. Експерти сматрају да разрада и пуштање у мрежу новог вируса такве разорне снаге коју поседује Флејм, може да пође за руком само организацији која има подршку владе. Постоје претпоставке да пуштање овог вируса може да буде операција сајбер ршпијунаже, а можда и почетак правог сајбер рата. Старији саветник за компјутерску безбедност штаба седишта британске антивирус компаније Sopos у Северној Америци Честер Виснијевски изнео је за Глас Русије своје мишљење.

Шта компанија Sopos мисли поводом овог штетног програма?

Ми, као и други експерти, сматрамо да је то врло велики, сложени део разорног програма. Ми још увек аналзирамо и пратимо га. Без обзира на то што је вирус крајње компликован и велики по обиму, очигледно је да је био усмерен на погађање малог броја компјутера. Али сматрам да је он занимљивији антивирусним компанијама као што смо ми и Каперски, него широкој јавности.

Да ли вам је позната претпоставка КасперскиЛаб да је овај вирус део државне операције сајбер-шпијунаже?

Да, али разуме се, нема никаквих доказа за то. Ипак наши истраживачи се слажу са мишљењем сарадника лабораторије Касперски. Довољан је један поглед на вирус да се свхати да је овај програм највероватније финансирала држава – он је превише велик и сложен. Конструисан је другачије него типични криминални штетни програми. Као што се зна, они обично краду банкарске информације. И сви прилично личе – чувају поредак притискања тастера или фотографишу ваш монитор – овде нема ничег јединственог, сусрећемо се са тим сваки дан. Наравно, постоји много разних вируса, али полазећи од структуре, форме управљања и особености дизајна, може се сматрати да је Флејм разрадила држава.

Да ли је то владин програм, постоји ли неки начин заштите од њега?

То је сложени проблем. Све велике државе на неки начин учествују у делатности овакве врсте. Много је једноставније покренути вирусни програм у компјутерима вашег непријатеља него послати му шпијуна. Тако да је за добијање потенцијалних компромитујућих информација то врло ефикасно средство за владе и обавештајне службе.

Што се тиче заштите од таквих вируса, то је врло занимљиво питање. Треба узимати огроман број ресурса, доступних државама. Они тестирају на најпознатијим и најраширенијим схемама компјутерске безбедности све што хоће да искористе против непријатеља. Зато ко год да је у питању – ми, Касперски, МекАфи или други велики произвођач антивирусних програма које користи разне владе и компаније као базичну заштиту, у сваком случају треба спровести велику количину провера и тестова, како би се уверили: ни један од антивируса не може да изађе на крај са програмом. Мада не може се рећи да смо немоћни у заштити пред сличним опасностима, али то је много тежи сукоб због посебног карактера овог компјутерског вируса.