ШОС ће обезбедити безбедност на евроазијском простору

Осигурање регионалне безбедности основна је тема самита ШОС у Пекингу. Њу у уском саставу разматрају председници Русије, Кине и четири земље Централне Азије 6. јуна. Наредног дана дискусији ће се придружити руководиоци земаља посматрача – Монголије, Индије, Пакистана и Ирана. Као гости самита позвани су председници Авганистана и Туркменистана.

Лидери шангајске шесторке намеравају да утврде обновљену стратегију развоја ШОС. Она је била усвојена пре три године и тражила је озбиљну корекцију због нових безбедносних претњи. Нови документ проширује могућности реаговања на ванредне ситауције. Између осталог, ствара правне основе за финансијску, економску и хуманитарну сарадњу и помоћ у евакуацији грађана, дозвољава да се упућују мисије ШОС ради упознавања са ситуацијом на лицу места.

У пакету докумената који ће усвојити лидери ШОС је Програм сарадње у борби против тероризма, сепаратизма и екстремизма. Он ће, како се сазнаје, проширити могућност заједничког пресецања канала финасирања тероризма.

Очекује се и одлука о пружању статуса посматрача Авганистану. Експерт Центра за стратешке проблеме Источне Азије и ШОС Института за Далеки Исок РАН Јуриј Морозов назвао је овај догађај значајним за регион.

Одлазак САД 2014. из Авганистана може да изазове неконтролисана дејства ратоборних исламиста и терориста у Централној Азији, негативно да се одрази на интересе ШОС у целини. Ако Авганистан буде земља са статусом посматрача, биће лакше да се врши притисак на Кабул у циљу стабилизације ситуације. Коначно, чим армија САД и мировн снаге НАТО-а напусте Авганистан, неко ће морати да му помогне да обнови разрушену инфраструктуру. То могу земље ШОС, и то одговара њиховим интересима, као и интересима Русије између осталог. Јер на територији Авганистана треба да буде обновљено 43 предузећа која је подигао СССР.

Политиколог оријенталиста Станислав Тарасов назаво је актуални самит ШОС посебним и објаснио зашто.

Јединственост самита је управо у томе што осим Авганистана, Турска треба да добије статус партнера у дијалогу. А Иран већ има статус посматрача. Поставља се занимљиво питање: нема ли покушаја да се споје бабе и жабе? Јер у сиријском правцу став Русије, Кине и Ирана веома се разилази са интерсима Турске, иза које се види сенка Запада. И други моменат. ШОС ће усвојити декларацију о формирању система безбедности у Азији, у Азијско-Тихоокеанском региону у целини. На који начин ће Турска бити укључена у решавање тог задатка? Јер на Блиском Истоку после арапског пролећа видимо догађаје сасвим другог значења.

На самиту ШОС у Пекингу остаје интрига око примања за сталне чланове ШОС-а Ирана, Индије и Пакистана. Намера је сказана одавно, питање се разматра више година. Москва сматра да је контрапродуктивно дуго га држати отвореним. У вези са тим она је предложила да се убрза усаглашавање универзалних услова – финансијских, правних и административних за пријем нових чланова у ШОС. Састанак лидера Шангајске шесторке, како се очекује, даће одговор на ово питање.