Патријарх Кирил посећује оствро светих
Редовна посета патријарха Кирила започела је данас на оству Кипар. Поглавар РПЦ стигао је у посету Кипарској православној цркви на позив њеног поглавара Архиепископа Нове Јустинијане и чутавог Кипра Христозома Другог.
Кипар од давнина зову острвом светих, а Кипарска православна црква сматра се једном од најстаријих аутокефалних цркава света. По предању, основали су је апостол Павле и Варнава 47. године.
То је прва посета патријарха Кирила хришћанским светињама Кипра после његовог доласка на патријарши престо, рекао је у интервјуу за радиокомпанију Глас Русије заменик председника Одељења за спољне црквене везе Московске патријаршије протојереј Николај Балашов.
Мирна посета је уобичајена у пракси православних цркава после интронизације свог поглавара. Обичај подразумева да новоизабрани поглавар Цркве посећује друге поглаваре православних цркава. Патријарх Кирил је већ посетио Константинопољског, Александријског и Антиохијског патријарха.
У току четвородневног путовања Кирила по острву светих планирана је посета главних манастира и светиња Кипра, састанак са духовним и политичким посленицима земље, разговор са сународницима. У оквиру посете такође ће бити постављен камен у основу првог храма РПЦ на острву. Овај моменат сународници су очекивали неколико деценија, од свог новца су чак купили невелику парцелу. Руска и Кипарска православна црква имају давнашњу традицију пријатељства и подршке, наставља отац Николај.
У тешка времена за Киприне, када се Кипар борио за своју независност, Русија и РПЦ увек су подржавали своју браћу по вери. И у данашње време, када острво преживљава трагедију поделе, Руска црква такође подржава своју браћу по вери у њиховој тежњи да обнове целовитост кипарске државе.
Између осталог, актуална посета поглавара РПЦ важна је не само за јачање међуцрквених веза, већ и у светлости припреме за Православни сабор који већ данас многи називају Осмим Васељенским. Говори шеф Одељења за спољне црквене везе РПЦ митрополит Волоколамски Иларион.
Идеја сазива појавила се пре 50 година. Због историјских оклоности РПЦ није учествовала у одржавању сличних сабора од 7. Васељенског сабора 787. године. Било је регионалних окупљања представника и делегата, али Свеправославни сабор – такав појам раније није постојао. У 20. веку, када су православне цркве света ојачале међусобну сарадњу, и посебно у периоду после Другог светског рата, када су контакти између цркава значајно продубљени, појавила се идеја одржавања оваквог сабора.
На дневни ред будућег Сабора изнето је 10 тема, међу којима је канонско уређење православних дијаспора на историјски неправославним територијама, питња унификације црквеног календара, проблем односа православља према хришћанском и нехришћанском свету. Осам од пријављених тема једногласно су прихватиле све постојеће православне цркве, њих седа, али поводом две преостале за сада нема потпуне слоге. Због тога рокови Свеправославног сабора, који је првобитно био планиран за почетак 2011. године, стално се одлажу.
Мирне посете патријарха Кирила поглаварима православних цркава, између осталог ван граница Кипарске православне цркве, могу значајно да приближе датом одржавања дугоочекиваног Сабора, пошто питања међуправославног уређења и црквених односа, као и проблем будућности светског православља јесу приоритети за московског јерарха.
- Извор
- Голос России, фото: РИА Новости/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















