Астероиди и комете. Посматрати ради избегавања

Опасност која потиче од комета и астероида први пут се разматра у Санкт-Петербургу на конференцији за безбедност, у којој учествују стручњаци за ова питања. Опасност од астероида и комета је предмет реферата Руске космичке агенције.

Синтагма «опасност од астерорида и комета» појавила се релативно недавно. Има неколико разлога за то. Скептици тврде да су о спољашњој претњи неки почели да говоре како би бар на неки начин образложили потребу за проучавањем и освајањем космоса. Присталице сматрају да је човечанство просто невероватно имало среће за последњих хиљаду година, јер се Земља није нашла на путу релативно малог комада камена. И треба под хитно предузети одлучне мере како би се у будућности искључила слична вероватноћа.

Посматрање небеских тела достигло је прави процват тек у време аутоматске регистрације и обраде података. Уз помоћ јаких рачунских машина човек је успео да види колико малих космичких тела се налази у Земљином окружењу. По најновијим истраживањима број астероида у близини Земље износи око 20.000, што је бременито сударима. У ствари, прилично је тешко предвидети да ли ће се астероид сударити са Земљом. Зато, кад је реч о потенцијално опасним астероидима, има се у виду само пролазак у непријатној близини.

По прорачунима, довољан је астероид од сто метара како би дошло до значајног регионалног уништења. Претпоставља се да је пречник метеорита који је задесио Тунгузију износио 50-75 м, а објекат од свега 1-10 километара ће бити довољан за глобалну катастрофу.

На срећу, нема много оваквих објеката у непосредној близини Земље. На несрећу, тешко их је посматрати и подједнако је тешко прогнозирати њихове орбите. Мора се имати у виду не само њихово кретање, већ и гравитациони утицај са Земљом. То је, узгред буди речено, важно у случају потенцијално опасног астероида Апофис (350 м у пречнику), који се назива првим међу потенцијално опасним небеским телима. Прво приближавање Апофиса Земљи догодиће се 2029.г., а следеће – 2036.г. Од тога како ће протећи први «сусрет» у многоме ће зависити шта ће се десити за време другог: да ли ће Апофис пролетети поред или ће Земљани ипак морати да траже начине како да га избегну.

Проблем се састоји у томе што није испитан још ниједан начин избегавања опасности. Предлажу се различите варијанте. На пример, да се «минира» астероид. Начин није баш ефикасан, јер је још теже предвидети трајекторије разлетања крхотина него првобитног тела. Друга идеја је да се обоји опасно небеско тело како би се промениле његове карактеристике рефлектовања. Затим ће он под утицајем сунчеве светлости сам постепено «сићи» с првобитног пута.

До данас се сви пројекти у области космичке безбедности могу сврстати у «пасивну» стратегију посматрања и прорачуна везаних за опасне објекте. Тренутно на свету има око десет пројеката различитих земаља и организација, који су успели да открију 1311 потенцијално опасних астероида. Термин РНА (potentially hazardous asteroids) означава астероиде с одређеним радијусом орбите, који пресецају земљину орбиту у врло блиском суседству. У прорачунима учествују како надземне, тако и космичке опсерваторије, на пример, апарат НАСА WISE (Wide-Field Infrared Survey Esplorer, „истраживач у инфрацрвеном дијапазону са широким видним пољем“).

У Русији данас ради специјална Стручна радна група за космичке претње Савета Руске Академије наука за космос, која се базира у Институту за астрономију РАН. Постоје два правца њеног рада: космичко смеће и опасност од астероида и комета. Један од њених задатака је израда програма за борбу против претње из космоса. Могуће је да ће ова тема ускоро заузети централно место у космичком програму Русије, што је најавио вице-премијер Дмитриј Рогозин.

Ипак, до данас на свету нема ниједне одобрене мисије у оквиру које се планира спремање «узвратног ударца» по астероиду. Мисија «Апофис», на којој ради НПО «С.А.Лавочкин» засад нема јасне рокове реализације (осим сасвим јасног приближавања самог Апофиса Земљи).

Тешко да ће одговор дати и сусрет у Санкт-Петербургу. Ипак, занимљиво је то што ће се на њему разматрати питања међусобне сарадње у космосу без очигледног војног потекста. Још је занимљивије што се то временски подудара с иницијативама као што је проучавање астероида због рудног блага. Да ли се може рећи да освајање космичког простора после периода очигледног застоја прелази у нову развојну фазу, или се ради само о још једној у низу модерних тема? Наравно, друга варијанта се чини реалистичнијом, али прва је ипак занимљивија.