У општини бојкотују ћирилицу

Оптужбе да се у Сребреници настава изводи само на српском језику због чега је, према тим наводима, ђацима других националности латиница тотална непознаница јесу апсолутне измишљотине, пошто су оба писма потпуно равномјерно заступљена, потврдила је за "Фокус" Зорица Николић, наставница разредне наставе у Основној школи "Петар Петровић Његош" у Сребреници.

Интересантно је да се међу запосленим наставницима и осталим особљем у овој школи не може наћи особа која је незадовољна школским програмом што према мишљењу наставника упућује да се ради о политизацији осмишљеној у општини Сребреница.

- Пракса по којој изводим наставу, у шта се може увјерити ко год то жели, јесте да се у првом и другом разреду учи ћирилица. У трећем разреду дјеца уче латиницу, а у четвртом и петом радимо по систему седам дана једно писмо, а другу седмицу друго - објаснила је Николићева.

Проблем који реално постоји, каже Николићева, јесу захтјеви родитеља да се у наставни програм уврсти бошњачки језик што није реализовано јер, како каже, немају наставни кадар за тај предмет.

- Уколико обезбиједимо кадар, и тај проблем биће ријешен - истиче Николићева.

Маринко Васковић, директор ОШ "Петар Петровић Његош", каже да никада нико није званично упутио примједбе на наставни програм.

- Похваљен сам на сједници СО Сребреница због начина на који сам организовао школство. Нико никада није ни кроз зубе проциједио да школство није прикладно Бошњацима, а одједном федерални медији без објављивања извора упућују примједбе на школство у овој општини. Очито је да се ради о политизацији - рекао је Васковић.

Извор "Фокуса" из СО Сребреница каже да је сценарио бојкота ћирилице скуван у кухињи начелника Сребренице, Абдурахмана Малкића, који је за то добио инструкције од Хариса Силајџића.

- Ово је план Силајџића, који преко Малкића хоће да уведе раскол у школству и тиме створи непотребну кризу. Њима не одговара добро стање и развој општине Сребреница, посебно ако средства долазе од власти РС - каже наш извор додајући да им то ипак неће проћи, јер су Бошњаци повратници у Сребреницу углавном задовољни школовањем своје дјеце.

Аљо Салкић, један од тројице Бошњака из Школског одбора подручне школе у Поточарима каже да ни сам не зна ко је пласирао причу о незадовољству Бошњака школским програмом у овој општини, рекавши како дјеца равномјерно уче оба писма.

- Моје дијете иде у школу у Поточарима и немам ниједну примједбу на наставни програм. Учи латиницу и ћирилицу и нико га не тјера да користи једно писмо више него друго - увјерава Салкић.

Он каже да не зна ко пласира ове наводе рекавши да на Школском одбору и Савјету родитеља није покренуто ово питање.

- Запањен сам начином на који људи рјешавају проблеме. Када треба да дођу на састанке, нико неће. Уколико дођу, ћуте. Али зато када треба причати по чаршији, сви су спремни. Тада настаје погодно тло за политизацију школства, што је вјероватно и сада учињено. Политика мора да изађе из школе - каже Салкић.