Школа без науке

Експерти и јавност су више пута критиковали нове образовне норме. Многима није одговарало преуређивање школског програма, у складу са којим, према новим правилима, издвојени су обавезни предмети и предмети по избору, зависно од струке – природних, друштвених  или техничких наука. Експерти су скретали пажњу да савремена школа ионако пружа мало знања, преуређивање програма ће само продубити такву ситуацију.

Заштитници нових државних норми су тврдили да де-факто у средњем образовању неће доћи до преокрета. Већина ученика и раније је неравномерно делила напоре приликом учења, усредсредивши се на  једним предметима и игноришући друге.

У последњој верзији образовних норми у обавезне предмете спадају руски језик и књижевност, математика, страни језик, историја, као и физичка култура и основе безбедности живота. То је резултат друштвених дискусија, које су помогле да се у списак безалтернативних предмета врати, рецимо, руски језик. Међутим, физика, хемија и биологија, изгледа, неће успети да се  врате у обавезне предмете. Министар образовања Дмитриј Ливанов је ставио на знање да су дискусије завршене. Према подацима листа Моковске новости, државне норме су већ поднете Министарству правде.

Међутим, тај документ и даље остаје споран. Рецимо, зашто  у обавезне предмете спадају основе безбедности живота? Тај је предмет пружао мало знања. Пре су хемија, физика и биологија пружале правила безбедности живота. Њихово брисање из обавезних предмета је ужурбано решење, убеђен је члан Друштвене коморе, педагог и публициста Вјачечслав Калињин.

Раније је сваки ученик имао представу о основама хемије, физике и биологије. То помаже било ком човеку да се хармонично развије, тренира интелигенцију, шири знање. Омаловажавање тих научних дисциплина водиће деградацији руског образовања.

Школа увек формира укупан однос човека према свету, - каже педагог, заменик директора Руског института културологије Наталија Крјукова. Ако се образовање формира једнострано, у друштву ће преовладати један одређени тип личности, - каже експерт.

Када се у школи додељује већа пажња  природно-математичким предметима, формира се личност инжењерског типа. Совјетска школа је формирала  човека са менталитетом инжењера. Пре револуције 1917. године гимназије су биле оријентисане према друштвеним наукама. Дакле, формирао се тип ондашње бирократије.

Разрађивачи норми предлажу компромис – стварање неког општег курса Природне науке за децу, која учи друштвене науке. Међутим, то не мења ситуацију. Такав курс ће омогућити само површинско знање физике, хемије и биологије. У било ком случају нове норме у школском образовању не пружају одговор на главно питање, - каже Наталија Крјукова, - ко ће радити, рецимо, са нанотехнологијама, јер у наредној будућности, кроз, рецимо, 10 година, оне могу да  се знатно прошире. Онда ће настати акутно питање друштвеног управљања техничким резултатима, - каже Наталија Крјукова.

Остају неке наде на  дораду нових норми образовања, јер ће земља потпуно прећи на њих тек кроз 8 година. Главно је да би Министарство образовања и науке ипак следило гесло, под којим се одржава примена државних норми – На путу  ка друштвеном договору.