Све већи број малољетничких трудноћа у РС

Имајући у виду све ризике и посљедице које рани бракови и ванбрачне заједнице, малољетничке трудноће, њихови прекиди или порођаји имају на здравље и несметан психофизички развој дјетета, активности се морају усмјерити у превентивне програме, а то захтијева да учење дјеце о њиховом здрављу и односима у везама буде дио образовног система, од најранијег узраста дјеце, прилагођено њиховим потребама.
 
 
У Републици Србској, сваке године све млађи малољетници ступају у први сексуални однос, тако да већ дјеца из деветог разреда основне школе имају сексуално искуство, а биљежи се све већа појава полно преносивих болести у периоду адолесценције и све већи број малољетничких трудноћа.

Ова чињеница забрињава прије свега због тога што се малољетници раним ступањем у сексуалне односе доводе у разне ризичне ситуације, како у опасност од малољетничке трудноће, тако и у опасност од сексуално преносивих болести, те емоционалних посљедица које овакаво понашање може имати. Друга појава која такође представља ризик јесу сексуални односи са старијим особама, што представља сексуалну злоупотребу дјеце.

Александра Кукољац, координатор програма дјечијих права у центру “Здраво да сте”, рекла је за БУКУ да је законска клаузула пристанка на сексуални однос у узрасту од 14 година често била и камен спотицања у случајевима када су дјевојчице биле изложене сексуалном насиљу, а онда су под притиском давале изјаву да је то било добровољно, што је поништавало елемент кривичног дјела. Због тога су у плану иницијативе које би ову добну границу помјериле на 16 година.

Кад је у питању превентивно дјеловање, Кукољац истиче да је едукација и родитеља и младих један од најважнијих облика спречавања појаве малољетничких трудноћа, али и да је јако важна отворена комуникација између родитеља и дјеце.

“Програм едукације из ове области није уврштен у редовни образовни систем. Образовање за унапређење и заштиту сексуалног и репродуктивног здравља дјеце је углавном у дјелокругу рада здравствених институција и невладиних организација. Позитиван примјер представља Зеничко-добојски кантон, гдје је НВО ‘Наша дјеца’, Зеница, успјела излобирати код кантоналног министарства образовања да ови садржаји постану дио курикулума за рад одјељенских заједница. Невладине организације и здравствене установе задњих десет година раде на едукацији дјеце и младих на заштити и унапређењу сексуалног и репродуктивног здравља. Вршњачку едукацију реализирају обучени вршњачки едукатори кроз радионице и кампање. У оквиру здравствених установа понегдје су отворене амбуланте за младе, које су тако организоване да обезбјеђују право на приватност, право на информације и све услуге су бесплатне”, напомиње она.

У БиХ ради 16 пријатељских центара, а у 4 града постоје још и Инфо центри и амбуланте за заштиту сексуалног и репродуктивног здравља. Поред Асоцијације XY, која је искључиво фокусирана на ову област здравља младих, у реализацију ових програма укључене су још неке невладине организације у БиХ: Демократски центар „Нове наде” из Бихаћа, „Здраво да сте” и Акцијом против сиде из Бањалуке, „Наша дјеца” из Зенице, „Вермонт” из Брчког, Абрашевић из Мостара, те Фондација локалне демократије из Сарајева.

Кукољац је рекла да постоји улога и одговорност свих актера у друштву кад је ова појава у питању.

“Родитељи треба да информишу и припреме своје дијете на адекватан улазак у сексуални живот. Образовне институције такође треба да едукују дјецу о сексуалном и репродуктивном здрављу, здравствени систем, удружења и организације да овај процес помогну. Ипак највећа одговорност је на највишим инстанцама које треба да развију стратегије, акције и обезбиједе ресурсе да се овај проблем превентивно рјешава и да се у случајевима када дође до малољентичке трудноће, дјетету и породици помогне да ову ситуацију превазиђе на најбољи могући начин”, објаснила је Кукољац.

Подсјетимо да је након извјештавања о имплементацији Конвенције о правима дјетета, УН Комитет за права дјетета упутио БиХ препоруку, још 2005. године, да појача мјере против повећане конзумације алкохола и дувана међу дјецом, да побољша програме за промоцију здравог начина живота и да успостави услуге савјетовања за ментално и репродуктивно здравље које су намијењене адолесцентима, јер је ово подручје живота дјеце и младих оцијењено као проблематично.

“Иако су све препоруке уграђене у Акциони план за дјецу БиХ, који је израђен и усвојен прошле године, оне нису високо на листи приоритета код доносиоца одлука, многи нису са њима чак ни упознати. С тим у вези, и реализација препорука је била спорадична и слаба. У РС, на примјер, не постоји стратегијски папир који регулише превенцију употребе алкохола међу младима, а употреба алкохола је један од ризичних фактора који могу да доведу до појаве већег броја малољетничких трудноћа. Такође, законски прописи који регулишу употребу алкохола међу млађима од 18 година не спроводе се темељно, и постоје срамне праксе да се точење алкохола и улазак у клубове за дјевојчице испод 18 година толерише и дозвољава, док младићи остају ‘испред врата’. Јавна је тајна да се ово дешава у ноћним клубовима свуда код нас, јер што је више младих дјевојака у клубу – има и више посла”, напомиње она.

Рани бракови

Из канцералије Омбудсмана за дјецу РС рекли су да су рани бракови код дјеце сви они закључени прије њиховог пунољетства и сви они доводе до повреде њихових основних права, прије свега права на несметан психофизички развој, те њиховог права на заштиту здравља и образовања.

“Та дјеца ступањем у брак суочавају се са оним животним тешкоћама са којима се нису у стању носити, њихов живот се нагло мијења и од њих се очекује да преузму одговорност за своје одлуке. Али ове одлуке нису само њихове, законодавац је управо имајући у виду њихову зрелост и могућност доношења тако важних животних одлука, обавезао друге субјекте да процијене и одлуче да ли је то што они хоће заиста њихов најбољи интерес и да ли су они тјелесно и душевно способни за вршење права и обавеза које произилазе из брака. Њихов брак није само њихов проблем и друштво би се морало суочити са разлозима и мотивима дјевојчице од 14 година која се одлучи на тај корак и учинити одговорним оне који у томе не виде проблем”, рекла је за БУКУ Весна Поповић, виши стручни сарадник за односе с јавношћу канцеларије Омбудсмана за дјецу РС.

Објаснила је да је проведено истраживање везано за малољетничке бракове и да подаци говоре да је за три године у Републици Србској закључено 289 малољетничких бракова.

“То су закључени бракови, а посебан проблем су ванбрачне заједнице за које се не зна ни стварни број, нити која је доња добна граница дјеце која живе у таквим заједницама. Број малољетничких трудноћа такође није познат, јер се не зна број намјерних прекида трудноће. Због страха од родитеља, реакције средине, због чињенице да су трудноће и непланиране и нежељене, до њиховог прекида долази и у установама које не испуњавају услове утврђене Законом о условима и поступку за прекид трудноће, а онда нема ни података о њиховом броју. При томе, подаци из школа говоре да су за двије школске године 2009/2010. и 2010/2011. годину, средњу школу због удаје и трудноће напустиле 74 ученице”, истакла је Поповићева.

Објаснила је да су Министарству просвјете и културе послали приједлог да се утврди програм едукације дјеце у образовном систему о њиховом репродуктивном здрављу, да програм буде прилагођен узрасту дјеце и њиховим потребама, те да се утврде могући облици реализације програма и надзор у његовом провођењу.

“Образовање је истовремено и људско право и незамјењиво средство за остваривање осталих људских права. Право дјетета на образовање захтијева да образовни систем препозна оне теме и проблеме са којима се дјеца свакодневно сусрећу, а које ће учинити да циљеви образовања дефинисани Законом буду и остварени. А то захтијева да се младима омогући право на информацију и едукацију и о сексуалном и репродуктивном здрављу”, између осталог стоји у овој препоруци.

Маша Мирковић, социјална радница и извршна директорица Удружења грађана “Нова генерација”, рекла је да особа која није навршила 18 година није спремна за родитељску улогу, иако године нису пресудне када о томе говоримо.

“Доста родитеља данас није спремно за преузимање одговорности коју носи овај врло тежак задатак. Потребно је много одрицања и пожртвованости да би дијете израсло у здраву, паметну и способну особу, а многи су дјецу добили заиста неприпремљени на своје будуће задатке. Често кажемо да је родитељство најтежи посао и за њега треба одвојити доста времена. Посебно када говоримо о малољетницима. Они још увијек похађају школу, тешко је наћи било какво запослење, а ако још на то додамо да су млади у тим годинама и жељни излазака и провода са вршњацима, сасвим нам је јасно на којем мјесту се налази родитељска улога”, објаснила је Мирковићева.

Додаје да дјеца нису довољно упозната, посебно у основној школи нити о полним болестима, нити о контрацепцији.

“Са свих страна смо бомбардовани начином живота на западу, разним спотовима, филмовима, нема никакве цензуре, а све то је представљено као јако атрактивно и пожељно. Лоша страна те приче се не спомиње или бар не на онај начин који би био занимљив дјеци. Они желе да буду модерни, да буду у ‘фазону’, то је ‘цоол’, да прате трендове и слично. Још ако њихови родитељи не обраћају пажњу на оно што дјеца гледају, ако не разговарају са њима или избјегавају разговоре о такозваним ‘шкакљивим’ темама као што су пубертет, сексуални односи, контрацепција, трудноћа..., дјеци остаје једино да о томе причају са вршњацима или да информације о томе нађу на интернету. При том, врло је упитно шта је од тих добијених информација тачно и шта је исправно”, напомиње наша саговорница.

Кад се говори о превенцији ових појава, Мирковићева истиче да се доста невладиних организација бави овом проблематиком, али да са дјецом треба отворено разговарати.

“Родитељи треба да им посвете више пажње, треба да граде однос пун повјерења гдје се дијете неће устручавати да се обрати родитељу за помоћ и ако се деси та трудноћа. Свакако и у школама томе треба посветити више пажње, посебно контрацепцији, те коме се дјеца могу обратити и тражити савјет. Поред родитеља, особе од повјерења треба да буду и разредници/е или чланови стручних тимова по школама. Наше друштво је још увијек пуно предрасуда, тако да се често више брине о томе шта ће неко из комшилука рећи, него о томе како помоћи дјетету”, закључује Мирковићева.

Видео предавања

Министарство просвјете и културе РС, у сарадњи са тимом љекара, осмислило је серију предавања из области репродуктивног здравља и путем видео-конференцијских веза које воде стучњаци из ове области, ученике основних школа широм РС упознају са овом проблематиком, а дјеца су до сада могла слушати предавања Ранке Калинић, дјечијег психијатра и Сање Сибинчић, докторице.

Ранка Калинић, дјечији психијатар, рекла је да званични подаци јавних здравствених установа показују да свака средња школа у просјеку годишње забиљежи три до пет малољетничких трудноћа, што је педесетак само на подручју Бањалуке, а познато је и да се и даље користе и илегалне методе за прекид трудноће.

Објаснила је да од педесетак малољетничких трудноћа, њих пет до седам заврши рађањем дјетета, а ту је ријеч искључиво о младима који имају изузетну подршку родитеља, гдје је трудноћа касно откривена и није се могла прекинути, те гдје је остварена добра сарадња између институција за ментално здравље, гинеколошких институција, родитеља и школе, тако да се уз мали прекид похађања наставе омогући дјевојци да заврши школовање.

„Имамо све већу појаву малољетничких трудноћа и оне су велики проблем, јер нема правог рјешења. Намјерни прекид таквих трудноћа касније често резултира стерилитетом, а рађање без добре социјалне подршке родитеља и окружења доводи до прераног напуштања школовања и неприпремљености младе мајке и оца на родитељство. За ступање у сексулани однос потребна је и психолошка и социјална зрелост, што значи да је особа довољно зрела да буде одговорна према себи и према партнеру, јер морају бити свјесни да њихов сексуални живот вуче и одређене посљедице”, објаснила је она.

Према њеним ријечима, неријетко се дешава да се јављају дјевојке које су остале трудне из првог сексуалног односа, што при ступању у сексуалне односе њима дјелује јако далеко и незамисливо.

Професор доктор Сања Сибинчић рекла је да се полно преносиве болести највише јављају код млађе популације, јер је биолошки систем адолесцената недовољно развијен и подложан тим обољењима.

“Недостатак едукације онемогућава адолесценте да правилно користе средства која ће спријечити настанак полних болести. Ученицима треба причати и о контрацепцији и о томе да треба да имају неке основе које ће касније моћи надограђивати новим знањем. Правилна едукација дјеце омогућиће превенцију неплодности, превенцију неких других обољења, као и карцинома грлића матернице тиме што ће се заштитити од ХПВ-а”, рекла је Сибинчићева.

Ћутање породице и школе о темама које дјецу интересују и које су саставни дио њиховог одрастања посебан је проблем. Дјеца о темама, проблемима и односима у везама информације добијају од вршњака, из часописа или интернета. Имајући у виду све ризике и посљедице које рани бракови и ванбрачне заједнице, малољетничке трудноће, њихови прекиди или порођаји имају на здравље и несметан психофизички развој дјетета, активности се морају усмјерити у превентивне програме, а то захтијева да учење дјеце о њиховом здрављу и односима у везама буде дио образовног система, од најранијег узраста дјеце, прилагођено њиховим потребама.
Извор: buka.org