Хрват­ска ни­је одба­ци­ла ус­та­шку про­шлост

Зма­го Је­линчић, пред­сје­дник Сло­ве­начке на­ци­онал­не стран­ке, у ин­тер­вјуу за "Фо­кус" го­во­ри о по­ди­за­њу ве­ли­ке пра­ши­не у хрват­ској ја­внос­ти и на ХРТ-у на­кон ње­го­вог гос­то­ва­ња у еми­си­ји "Не­дје­љом у два" и то­ме да ли је Хрват­ска де­мо­крат­ска зе­мља.

- Реа­кци­ја Хло­вер­ке Но­вак-Срзић, уре­дни­це ХРТ-а, да ће кон­тро­ли­са­ти рад но­ви­на­ра, по­ка­зу­је да Хрват­ска ни­ка­ко ни­је де­мо­крат­ска зе­мља и да тре­ба још мно­го да ура­ди ка­ко би ушла у ред европ­ских зе­ма­ља - ис­тиче Је­линчић.

ФО­КУС: За­мје­ра­ју вам да се крај­ње не­га­ти­вно изражава­те о хрват­ској по­ли­ти­ци и по­ли­тичари­ма?

ЈЕ­ЛИНЧИЋ: По­гле­дај­те са­мо ка­ква је хрват­ска по­ли­ти­ка пре­ма БиХ. Ни ва­ма не до­зво­ља­ва­ју изла­зак на отво­ре­но мо­ре. За­тва­ра­ју вам мо­ре код Не­ума, по­го­то­во с оном сво­јом тен­ден­ци­јом и одлу­ком да са­гра­де мост до Пе­ље­шца. БиХ, као на­сље­дни­ца не­ка­даш­ње СФРЈ, има пра­во на изла­зак на отво­ре­но мо­ре, јер Ја­дран­ско мо­ре ни­ка­да у ис­то­ри­ји ни­је би­ло хрват­ско, не­го је би­ло мо­ре ра­зних зе­ма­ља. Би­ло је то мо­ре ко­је је, по­сли­је Дру­гог свјет­ског ра­та, до­би­ла Ју­го­сла­ви­ја. Тре­ба­ло би на­значити да је Хрват­ска, у окви­ру бив­ше Ју­го­сла­ви­је, би­ла је­ди­на на стра­ни Хи­тле­ра, и то од првог да­на, па до кра­ја ра­та. Не сми­је­мо то за­бо­ра­ви­ти. То пи­та­ње још је отво­ре­но, по­го­то­во ако узме­мо у об­зир да је, у но­вем­бру 1939. го­ди­не, та­даш­њи кнез на­мје­сник Па­вле у Бео­гра­ду, као ве­ли­ки по­кло­ник Хи­тле­ра, на жељу та­даш­њег ми­нис­тра спо­љних по­сло­ва, Ли­бен­тро­па, про­ми­је­нио гра­ни­це ка­да је ства­рао ве­ли­ку хрват­ску ба­но­ви­ну. Та­да су и по­је­ди­ни ди­је­ло­ви БиХ узе­ти из окви­ра и по­кло­ње­ни Хрват­ској, што је ос­та­ло до да­наш­њег да­на.

ФО­КУС: Ваш по­зна­ти став јес­те да је у Хрват­ској тре­ба­ло из­врши­ти де­ус­та­ши­за­ци­ју, као што је учиње­на де­на­ци­фи­ка­ци­ја у Ње­мачкој?

ЈУ­ЛИНЧИЧ: Ап­со­лу­тно. Све злочине ко­је су ра­ди­ле ус­та­ше и ко­је је ра­ди­ла НДХ, као ле­ги­ти­мна и ле­гал­на држа­вна тво­ре­ви­на, ни­ко ни­је осу­дио, ни­ти је на­пла­тио Хрват­ској. То би тре­ба­ло да се на­пла­ти, јер ово што го­во­ре хрват­ски по­ли­тичари, да се они не по­зи­ва­ју на НДХ, као на сво­ју пре­течу, ни­је ис­ти­на, јер је то ре­као и Фра­њо Туђман. Ако узме­те ус­та­но­вни акт Хрват­ске ака­де­ми­је на­ука и умје­тнос­ти, у ње­му ви­ди­те да је са­даш­ња Ака­де­ми­ја на­ука и умје­тнос­ти на­сље­дни­ца оне ус­та­шке ака­де­ми­је. Хрва­ти ни­су одба­ци­ли сво­ју ус­та­шку про­шлост, не­го је са­мо нас­тав­ља­ју.

ФО­КУС: На ко­ји начин хрват­ски по­ли­тичари на­но­се ште­ту Сло­ве­ни­ји?

ЈЕ­ЛИНЧИЧ: Хрват­ски по­ли­тичари има­ју кон­стан­тне агре­си­вне те­ри­то­ри­јал­не тежње пре­ма Сло­ве­ни­ји, иако смо се, 25. ју­на 1991. го­ди­не, до­го­во­ри­ли да између Сло­ве­ни­је и Хрват­ске ос­та­не та­ко­зва­на ре­пу­бличка гра­ни­ца. Хрва­ти су одмах на­кон то­га ушли не­ко­ли­ко ки­ло­ме­та­ра уну­тар Сло­ве­ни­је и пос­та­ви­ли сво­је кон­трол­не тачке, ко­је су да­нас међуна­ро­дни пре­ла­зи. То се де­си­ло на по­дручју Ис­тре, код Са­ву­дри­је, на два пре­ла­за и на још не­ким мјес­ти­ма. По­сли­је то­га, Хрва­ти су чак у не­ко­ли­ко на­вра­та с офи­ци­јел­ним но­та­ма за­хти­је­ва­ли про­мје­ну гра­ни­це на ште­ту Сло­ве­ни­је. По међуна­ро­дном пра­ву значи да до­го­вор између Сло­ве­ни­је и Хрват­ске, за­пра­во, не важи и да је то пи­та­ње са­да отво­ре­но. Не би тре­ба­ло за­не­ма­ри­ти ни чиње­ни­цу да не­ка­даш­ње гра­ни­це између ре­пу­бли­ка СФРЈ ни­ка­да ни­су би­ле одређене ни­је­дним спо­ра­зу­мом, ре­пу­бличким, међуре­пу­бличким или држа­вним, а ка­мо­ли међуна­ро­дним, не­го је то био до­го­вор го­спо­де на по­зи­ци­ји Ко­му­нис­тичке пар­ти­је Ју­го­сла­ви­је. Ни­ко ни­је узи­мао у об­зир ис­то­риј­ске и етно­ло­шке фа­кте и чиње­ни­це, ни­ти би­ло шта дру­го.

ФО­КУС: Та­кође, за­лажете се за ре­фе­рен­дум у Сло­ве­ни­ји о при­је­му Хрват­ске у ЕУ?

ЈЕ­ЛИНЧИЧ: Ми ни­смо за то да Хрват­ска са­ма уђе у ЕУ, јер би то оне­мо­гућило да у Европ­ску уни­ју уђе би­ло ко­ја дру­га држава с по­дручја ЕУ. У првом ре­ду, Хрва­ти би ста­ви­ли ве­то за ула­зак Срби­је, БиХ и Црне Го­ре у ЕУ.

ФО­КУС: Ка­ко, са аспе­кта зе­мље ко­ја пред­сје­да­ва ЕУ, оцје­њу­је­те одно­се у БиХ, одно­сно РС?

ЈЕ­ЛИНЧИЧ: Ми­слим да се Евро­па, па и САД, пре­ви­ше ми­је­ша­ју у уну­траш­ње по­сло­ве РС. Они то узи­ма­ју као сво­ју ко­ло­ни­ју. Мо­је миш­ље­ње јес­те да је и ЕУ не­ка врста не­око­ло­ни­ја­лис­тичке ор­га­ни­за­ци­је ко­ја бри­не са­мо о соп­стве­ним ин­те­ре­си­ма. Ако не­ко ра­змиш­ља на дру­ги начин, он­да га ма­кну. ЕУ, за­је­дно с Аме­ри­ком или под ту­тор­ством Аме­ри­ке, не до­зво­ља­ва да се у РС по­шту­је соп­стве­на на­ци­онал­ност, ис­то­ри­ја, а по­го­то­во не­ма­ју ни ве­зе, ни пој­ма о мен­та­ли­те­ту љу­ди, одно­си­ма љу­ди и ис­то­ри­ји.

ФО­КУС: Ка­ко ко­мен­та­ри­ше­те српско-хрват­ске одно­се?

ЈЕ­ЛИНЧИЧ: Српско-хрват­ски одно­си по­дређени су међуна­ро­дним одно­си­ма. Међуна­ро­дна за­је­дни­ца уну­тар бив­ше Ју­го­сла­ви­је на­пра­ви­ла је сви­ња­ри­ју без прем­ца. То што су они ура­ди­ли због сво­је игно­ран­ци­је, не­по­зна­ва­ња ака­та, а при­је све­га за­то што су се не­ки ге­не­ра­ли око­ми­ли на та­даш­њу Ју­го­сла­ви­ју, а он­да и на сва­ку државу ко­ја је нас­та­ла из не­ка­даш­ње Ју­го­сла­ви­је, јес­те из личне љу­тње. Ту се ви­де и одно­си између Хрват­ске и Срби­је, ко­је бих ја свео на хрват­ске гра­ничне про­бле­ме са свим држава­ма у окружењу, јер Хрват­ска има те­ри­то­ри­јал­не пре­тен­зи­је и пре­ма БиХ, и пре­ма Срби­ји, и пре­ма Црној Го­ри, и пре­ма Сло­ве­ни­ји. То је врло би­тна ствар. Они има­ју осјећај да су бо­гом да­ти за све, али са­мо су изу­зе­тно на­ду­ве­ни и не по­зна­ју сво­ју ис­то­ри­ју. Ако узме­мо у ру­ке хрват­ске ис­то­риј­ске књи­ге, мно­го су ра­зличите од ос­та­лих књи­га на За­па­ду. Узми­те са­мо као при­мјер њи­хо­ва сла­вна Акта-кон­вен­та, ко­ја су по­тпи­са­на 1100. го­ди­не с Мађари­ма, о то­ме да Хрва­ти пре­узи­ма­ју вођство уну­тар сво­је државе, а ци­је­ли сви­јет зна да је тај акт из 16. ви­је­ка, са­мо Хрва­ти не. Они гу­ра­ју сво­ју чис­ту ис­ти­ну.

ФО­КУС: За­што вас Хрва­ти на­зи­ва­ју србо­фи­лом и сло­ве­начким Ше­ше­љом?

ЈЕ­ЛИНЧИЧ: Не знам. То је њи­хо­ва ствар, то је њи­хо­во миш­ље­ње, ко­је ми не ства­ра не­уго­дност. До­зво­ља­вам да сва­ко о сва­ко­ме ми­сли ка­ко хоће, то је би­тан став де­мо­кра­ти­је. Не бих ре­као да идем за србо­фил­ством, али мо­рам рећи да се са Срби­ма те­шко скло­пи уго­вор, али ка­да се скло­пи, он­да он ос­та­је, чак се и ри­јеч ви­ше по­шту­је. С Хрва­ти­ма можеш да се до­го­во­риш, да по­тпи­шеш, да си­гни­раш или уда­риш печат, а да то за дан-два ни­шта не ври­је­ди.