„Бели тигар“ и „Диригент“ претендују на Златни пехар

Нови филмови познатих руских редитеља Карена Шахназарова и Павла Лунгина представљају Русију у Кини на 15. Шангајском међународном филмском фестивалу.

Размери филмског форума су колосални. На пример, 2010. године учествовало је 2.327 филмова из 81 земље. У основном конкурсу, наравно, број филмова је ограничен – по правилу 15-17 радова. Али представљени су и европски, азијски и амерички филмови – практично читав свет. Руски филмови су два пута добијали награде Шангајског фестивала: 1995. године специјалну награду жирија је добио филм Карена Шахназарова „Америчка ћерка“. А кроз 13 година главну награду – Златни пехар – освојила је драма Владимира Кота „Мува“.

„Престиж овог филмског форума расте из године у годину“, - сматра Карен Шахназаров. У интервјуу за Глас Русије он каже:

Шангајски филмски фестивал је највећи фестивал Азије. Тамо сада многи желе да се пробију. Он постаје један од најважнијих у свету. И то је разумљиво – филм је веома повезан са политиком, економијом. А Кина као економски јака држава привлачи филмаџије. Филм иде тамо где су инвестиције.

Сам Карен Шахназаров има богато искуство сарадње са Кином, и режисер радо о томе говори:

Често сам носио филмове у Кину. Био сам 1987. године са Недељом совјетског филма, па и касније сам посећивао Кину са различитим програмима. У сваком случају, ја имам позитивно искуство... Мислим да Кинези воле руски филм, више него неке друге. Они воле совјетске филмове.

Филм Шахназарова „Бели тигар“ је мистификација времена Другог светског рата о совјетском војнику који се бори против тенка-духа названог Бели тигар.

Једнако велик интерес постоји и према филму Павла Лунгина „Диригент“ – прича о талентованом маестру који доживљава трагедију – смрт сина са којим је прекинуо контакт пре неколико година... Говори Павел Лунгин:

Мислим да је прича универзална. У њој има много музике, која говори сама за себе, не треба јој превод. Мислим да су односи очева и деце разумљиви свима, тичу се свих у свету.

Кина са становништвом од милијарду и по људи је добар залогај за филмску индустрију било које земље. Русија има бонус у борби за публику – симпатију Кинеза. Остало треба да учине сами филмови.