Правосуђе директно зависно од политичке моћи

Потпомогнуто значајним донаторским средствима земаља Европске уније и САД у настојању да се изгради независно и ефикасно правосуђе као суштинска претпоставка правне и демократске земље, правосуђе је још једном, овога пута драстично, показало директну зависност од центара политичке моћи, а тај утицај је управо супротан самој суштини и права и демократије.
Отишло се тако далеко да су и саме правосудне институције у процесу именовања актери насиља над законом, сматра извршни директор Транспаренцy Интернатионала БиХ (ТиБиХ) Срђан Благовчанин.
“Посљедњим именовањем донедавних функционера владајуће странке у Републици Србској, Џералда Селмана за предсједника Уставног суда Републике Српске и Зорана Липовца за судију, грубо је повријеђен закон о тој правосудној институцији, јер члан 5.Закона о Устваном суду РС јасно прописује да особе које су именоване на те функције не могу бити припадници ниједне политичке партије. На начин како су они изабрани јасно је да је нарушен кредибилитет и функционисање Уставног суда РС“, каже Благовчанин.
Он указује на привидан парадокс у коме је пракса у сукобу са нормама и стандардима који се декларативно промовишу. “Овај случај је илустрација тог парадокса јер се оваквим именовањима нарушавају институције РС и њихов кредибилитет и то управо од оних који јавно највише истичу залагање за јачање институционалних капацитета РС у циљу заштите њених интереса”, запажа Благовчанин потпуно увјерен да се кршењем закона или његовим заобилажењем у случају недавних именовања девастира и њен ауторитет.
Овакво стање у правосуђу крајње неповољно се рефлектује на највећи проблем БиХ која је по степену организованог криминала и корупције толико високо позиционирана да се узима као изразито негативан примјер у међународним релацијама, а то је кључни фактор одвраћана свих озбиљних инвеститора. И поред помпезних најава и обећања у РС се на плану борбе против организоване коруције није промијенило ништа, а изостало је и одузимање имовине особама које су је стекле нелегалним радњама, јер је у току процесуирање само једног таквог предмета
Благовчанин и као крајње проблематично означава не одузимање илегално стечене имовине по основу кривичних дјела корупције.
„Проблем је у чињеници да се не може одузети имовина, уколико нема процесуираних тих кривичних дјела. У том смислу су правосудне институције БиХ потпуно заказале. У томе није изузетак правосуђе у РС, па ни дјеловање Специјалног тужилаштва РС“, каже Благовчанин.
ТИБиХ је и на недавно одржаној још једној расправи о неопходности борбе против криминала и корупције апострофирао правосуђе у БиХ не као дио рјешења него као дио проблема.
„Једноставно, нема довољно способности и воље да се надлежне институције суоче и ухвате у коштац с огромним проблемом корупције, а уз то се БиХ суочава свакодневним политичким проблемима“, каже Благовчанин.
Тако је и правосуђе показало директну зависност од центара политичке моћи, а тај утицај је управо супротан самој суштини и права и демократије.
„Не можете очекивати од људи који су инволвирани у коруптивне активности да буду заговорници борбе против тога. Ако БиХ овако настави, урушавање је неминовност јер смо са оваквим институционалним капацитетом на самом кораку од хаоса. Значи, потпуног урушавања институција система и то је оно што нас све треба да брине“, упозорава Благовчанин.