Шпанска корида

Ситуација на јужном крилу Европе, сасвим искрено, далеко је од ружичасте. Шпанија, Италија, Португалија, Кипар - економске вести из ових земаља, не могу да радују. Изгледа да кладионице могу већ прихватити опкладе, ко ће бити следећи након Грчке или Европска Унија већ ради на решењима и овог пута неће окаснити? Тему наставља наш аутор Сергеј Гук.

Своје прикривено незадовољство Шпанијом, изнео је у петак ММФ. Не, Фонд нема изричите захтеве, имајући у виду да обећану помоћ у износу од 100 милијарди Мадриду неће обезбедити фонд, већ ЕУ. Он само саветује. На пример, одмах повећати порез на додату вредност. Или пажљиво смањити плате. А у исто време обезбедити привредни раст. Нема ничег новог: предложено је да се истовремено притисну и кочницу и гас.

Уље на ватру доливају и америчке агенције за рејтинг, које многи европски стручњаци сумњиче за непоштене игре. Слично је мишљење и доктора економских наука, Михаила Дељагина, директор Института за проблеме глобализације:

„С једне стране, ситуација је стварно лоша у јужној Европи. И то је једна од болних тачака савременог света. С друге стране, наравно, постоји конкурентска борба. И ове агенције су, као што је већ одавно јасно, оружје у тој борби. Не мислим да се баве непоштеним послом, али неки елемент пристрасности вероватно постоји. Не мислим да ће се Европа распасти до краја ове године. Чак неће ни до следећег лета. Али, економска ситуација је лоша у и САД и Европи – можда су изузетак Немачка и Француска. Глобална криза је глобална криза.“

Савете ММФ-а, наш стручњак сматра „апсолутно поражавајућим“ и подржава шпанског премијера Маријана Рахоја, који их је одбацио. Већина покушаја да се прате упутства са теоријским утемељењем „претварају се у катастрофу“, сматра др Михаил Дељагин. Неки од грчких стручњака сматрају да куда је прошао ММФ, ту више трава не расте.
Европљани свакако више воле свој начин, који захтева изузетно стрпљење. Предстоји да се постепено отресе главни терет дуга, стане на пут рецесији, да се превазиђе јаз између економског центра ЕУ и њене периферије, пре свега на југу. И без нових жртава- тј без одрицања од националног суверенитета. Пренос финансијског пуномоћја у руке једног министра ЕУ. Биће потрбан јединствени буџет, јединствени систем социјалне сигурности, пореске политике и фонд дуга. То све можете да урадите у оквиру политичке заједнице, о чијој је нопходности толико тога већ речено.