Иван Гончарев: хијероглиф битисања

„Велика љубав је неодвојива од дубоког ума. Ширина ума једнака је дубини срца“. Ову „теорему“ живота бриљантно је доказао својом креативношћу Иван Гончаров. 18. јуна, Русија обележава 200. годишњицу рођења великог руског писца.

Он је створио књижевни лик, који и даље многи виде као симбол руског карактера, менталитета - Обломов. „Ленштина, цео свој живот лежи на каучу - ово је упорни стереотип поимања јунака" - коментарисао је у интервјуу за „Глас Русије“, историчар књижевности Игор Золотуски, аутор филма о Гончарову, снимљен поводом 200. годишњице писца.

Иван Гончаров је живео 79 година. Готово стално је радио у државној служби. Укључујући и позицију преводиоца у Одељењу за спољну трговину у Министарству финансија, био је затим - секретар адмирала у двогодишњој поморској експедицији, чија је сврха била успостављање политичких и трговинских односа са Јапаном. Будући да је био у Енглеској, Јужној Африци, Индонезији, Јапану, Кини, Филипинима, Гончаров је објавио серију путописа „Фрегата Палада“, у којој показује да интересовање за културне разноликости, отвореност ка „нечем другом“ и јесте карактереистика руске свести. Након путовања, Гончаров је убрзо добио и прилично двосмислен положај књижевног цензора: у прогресивним слојевима друштва укоренила се представа о цензору као глупом и окрутном прогонитељу слободне мисли. Заиста, Гончаров се отворено противио повоју нихилизма, негирао опште прихваћене моралне и културне вредности, говорио о „бедним и несамосталним учењима материјализма, социјализма и комунизма.“ Истовремено, написао је роман „Обломов“.

Роман је донео Гончарову огроман успех код његових савременика. Филозофско разумевање руског националног карактера, указивање на могућности одређеног пута Русије, како су многи схватили представу Обломова, који је само ишао „у супротном смеру“ са историјском ситуацијом, која је тражила акцију. Идеал живота код њега, то је свет у коме се ништа не би требало мењати, као, на пример, не можете да промените своје место рођења. Ово и јесте извор злогласне лењости Обломов ", - каже Игор Золотуски.

Обломов није лењ. Од двадесет година, колико је живео у Петрограду, он је провео дванаест година у служби, био у друштву, у позориштима, волео жене, и тако даље. То јест, он зна живот, али га избегава јер му срце не прихвата овај живот. Али, његово срце је било златно, каже његов пријатељ Штолц. Ретко људи обраћају пажњу на чињеницу да су сви романи Гончарова фокусирани не толико на социјална питања колико на љубав. Књиге Гончарова су у том смислу супер модерне, јер у позадини бледи наивност, невиност, идеалност. Да, и сам идеал.
„Многи инострани филозофи књижевности популарност Обломова пореде са „Аном Карењином“ Лава Толстоја“, - каже Игор Золотуски:

„У иностранству, високо цене Гончарова и Обломова не тумаче као слику руске лењивости, већ као чувара хуманог почетка. Захваљујући Гончарову, у свести западног човека постоји идеја да руски народ није револуционарана, агресивана нити амбициозан.“