Еврозона на темељу који је пукао

Судбоносно питање где се могу наћи нове милијарде за санацију шпанских банака, пролонгирање грчких дугова – поново ће притискати учеснике предстојећег самита ЕУ. Поред тога стижу вести и о нестабилности италијанских банака. Како да се у то не верује када обично прагматични Марио Монти панично изјављује да за спас евра има само 10 дана. О невољама ЕУ и њиховим фундаменталним узроцима размишљају посматрач Сергеј Гук и Надежда Абрамова, шеф оделења европских политичких истраживања ИМЕМО РАН.

Недељу дана пре великог самита ЕУ у Риму је одржан мали самит. Оланд, Монти, Рахој и Меркел су усвојили план стварања пакта раста, са 130 милијарди евра. Иначе је идеја реална. Потребни су колективни улози земаља ЕУ у износу 1 одсто годишњег бруто-домаћег производа. И то је могуће уз извесне напоре. Међутим, то се коси са захтевом Немачке: никакав раст на рачун нових дугова. Међутим, слободна средства нико нема, неће ни имати у скорој будућности. Што да се ради – квартет није дао одговор. Другови у невољи морају да промисле не само сваки корак, већ и редослед остваривања тога.

Узрок кризе је дубљи него криза Еврозоне. Што се тиче кризе дугова, она се састоји од три проблема. То је банкарска криза, суверена дуговска криза и проблеми конкурентности. После стварања еврозоне трошкови за радну снагу у односу на јединицу производа, између осталих у Грчкој и другим периферијским земљама, много пута су порасли, учинивши те земиље неконкурентним. Међутим, јефтини кредити су омогућили привлачење на тржиште толико новаца, колико је оно хтело.

Многи аналитичари кажу да је један од разлога кризе ужурбано ширење ЕУ и еврозоне. Криза је почела не од учлањивања у ЕУ бивших земаља из Централне и Источне Европе, већ много раније – од пријема Грчке 1981. године, затим Шпаније и Португалије 1986. године. За Грчку је познато да је та земља смањивала ниво дефицита да би ушла у ЕУ. Исто се може рећи и о неким земљама Централне и Источне Европе. Њихово учлањивање је дошло знатно касније, али је то резултирало смањењем стандарда, што данас плаћа ЕУ.

Од ужурбаног учлањивања свих, ко жели да се учлани у ЕУ, европске земље је упозоравао, и то више пута, један од оснивача алијансе бивши канцелар Гелмут Шмит. Одело, кројено за шесторо, давно пуца, јер их има 27. Предвидео је он и негативне последице, које Брисел мора да укљања. Међутим, нико не поштује своје пророке.