Нова србска влада: загонетка са козом, вуком и купусом

Лидер Социјалистичке партије Србије, Ивица Дачић је добио од председника Томислава Николића, мандат да формира нову владу. Дакле, Дачић постаје нови премијер а поред социјалиста у састав владе ће такође ући Србска напредна странка Николића и представници „Уједињених региона Србије“.

Постоји загонетка за децу: старац би чамцем, на другу обалу реке требало да превезе вука, козу и купус. Вук и коза не могу остати заједно, јер вук ће појести козу. Коза и купус, такође не, јер ће коза појести купус.Тачан одговор је – да превезе прво козу, оставивши вука и купус. Над решавањем сличне загонетке су се мучиле српске партије, које су покушавале да формирају већину.

У почетку је изгледало све кристално јасно: демократе Бориса Тадића, на власти од 2000., формираће већину са социјалистима Дачића који су заузели 3. место и са малим странкама. Међутим, Тадићев неочекиван пораз на председничким изборима је све то променио. Политичари, представници многих странака различитих оријентација, сетили су се принципијелности: социјалисти Дачића одбили су да сарађују са Либерално демократском партијом због њиховог отвореног проевропског става о независности Косова.

Демократе, које предводи бивши председник, подсетио је на лоше искуство у раду са „регионалцима“ бившег министра економије Млађана Динкић. Напредњаци су схватили да, упркос победи на парламентарним изборима, могу остати у политичкој изолацији, и обратили су се лидеру Социјалистичке партије Србије, Ивици Дачићу са предлогом да преузме премијерску фотељу. Било је немогуће одбити такву понуду.

Чак и пре другог круга председничких избора, србски политички аналитичар Владимир Гоати је изразио мишљење да уколико Дачић преузме председавање владом, нови шеф државе ће, у ствари бити лишен било каквог утицаја. Руски историчар и стручњак за Балкан Георгиј Енгелхарт сматра да се то могло десити у случају да је Тадић постао премијер, а да Николић и Дачић могу да коегзистирају сасвим добро - стратегија остаје непромењена: „И ЕУ и Косово“.

"Ивица Дачић се показао као веома озбиљан, професионални политичар - за 11 година, он је постепено вратио странци статус моћног фактора српске политике, и мислим да ће он и нови председник добро сарађивати. Од актуелних политичара данас у Београду, нико неће одустати од шеме „И ЕУ и Косово“ - али је питање где ће бити нагласак у овој шеми. Мислим да ова влада може себи да дозволи мањи обим сарадње са ЕУ, што није био случај са претходном. У смислу да ће Београд вероватно мање плаћати стварним политичким интересима за разне симболичке гестове из Брисела."

Међутим, жељене парламентарне већине под окриљем странке Дачића могло је и да не буде, да није било политичке формације „Уједињених региона Србије“, Млађана Динкића, која је, узгред, једва прешла изборни праг. Можда коалиција са Динкићем може да изазове исти проблем, о коме смо говорили на почетку - превоз србским чамцем вука, козе и купуса. А то, по брзој реци економских проблема, може постепено одвући земљу у банкрот.

Ствар је у томе да су, на пример, коалициони партнери напредњака, странка „Нова Србија“, Динкића увек кривили да постављају своје играче на кључне позиције. Сами напредњаци имају према регионалцима „нежан“ однос: они су оптуживали једни друге за клевете. Сам оснивач СНП Томислав Николић, тада још парламентарни посланик, „почастио“ је Динкића речима које се могу чути само по биртијама. А и сам лидер, „регионалаца“, још недавно је изјавио да његова странка неће ићи у владу са напредњацима, који немају ни идеја, ни кадрова.

Међутим, сада су сви ови људи под једним кровом, а Динкићева партија ће добити Министарства економије, регионалног развоја, као и финансије, његове старе знанице. Водио је годинама финансијски сектор и може се рећи да је лидер „региона“ учинио много у борби против инфлације и за привлачење страних инвестиција. Међутим, било је и грешака. Довољно је рећи да је он био главни противник продаје српске нафтне компаније НИС руском „Гаспром-у“. Динкић је 2008. рекао да је то противно интересима Србије.

Ипак, под руским вођством, НИС је 2011. освојио прво место на листи најуспешнијих предузећа у Србији. А, продаја железаре у Смедереву америчкој компанији US Steel, што је Динкић сматрао успехом, претворило се у катастрофу: на крају, америчка компанија је назад продала фабрику Влади Србије – и то за свега један долар, јер власти нису имале другог избора: било је потребно да се сачува предузеће и неколико хиљада радних места. Може се рећи да ће сада економским, а за Србију и главним ресором управљати професионалац, али – двосмислен човек. Очигледно, контрола над економским ресорима је био услов под којим је Млађан Динкић пристао да подржи формирање већине са Ивицом Дачићем.

Странке увелико преговарају око структуре нове владе. Премијер Дачић је већ обећао да ће влада бити формирана „врло брзо“ – а имајући у виду какви све разни људи улазе у њен састав, надајмо се да се то „брзо“, неће претворити у „исхитрено“.

Тимофеј Алексеј,