Независност Косова јесте нелегална, али…

Јавна дебата Европског форума за безбедност на тему „Шта је заправо сецесија и да ли је Косово јединствен случај“, која је одржана у Центру за европске стратешке студије у Бриселу, показала је да одговор на ово питање никако не може бити једноставан и да је веома реално очекивати да ће се „косовски случај“ вратити у Уједињене нације уколико ЕУ жели да најављена независност јужне српске покрајине и њено признање буду легални. Изван оквира легалности такође је могуће тражити решење за Косово, истакли су учесници дебате и за то понудили извесне моделе, који се мање-више заснивају на надгледаној независности која је предвиђена Ахтисаријевим планом.

Говорећи о признању најављене једнострано проглашене независности Косова, Бруно Копитерс, професор Слободног универзитета у Бриселу, напоменуо је да случај Косова јесте необичан, али да не може бити јединствен.

– Откако постоји опција о надгледаној независности Косова, заговарана унутар ЕУ, европске дипломате пропагирају да је Косово јединствен случај. Истовремено, владе држава које су суочене са сецесионистичким покретима код куће треба да су уверене да се стратегија ЕУ неће окренути против њих самих. Земље као што су Грузија и Кипар имају заиста доста разлога да осећају нервозу, па је порука ЕУ да је Косово јединствен случај веома јасна. Признање Косова као суверене државе неће бити разматрано као правни пример у било ком евентуалном избору који ће ЕУ или САД морати да направе убудуће. Питање „да ли је Косово јединствен случај“ веома је занимљиво. Интригантно је сазнати зашто ЕУ и даље говори о „јединственом случају“ а не о „изузетку“. Одговор је једноставан, јер се јединствени случајеви не доводе у везу са генералним принципима, што није случај са изузецима. Изузеци су законска обавеза...Такође је могуће да ЕУ генерално тврди да има легитимитет да надвлада принцип територијалног интегритета на континенту – казао је поред осталог Копитерс, који се даље позабавио моралним аспектима „косовског случаја“ рекавши да је његова сецесија само узрок и да то значи да је признање унилатералне независности исправљање неправде учињене у прошлости.

Дмитриј Трењин, професор Карнеги центра у Москви, рекао је да очекује да ће се званична Москва оштро супротставити косовској независности и признању такве државности.

– Русија ће, можемо бити сигурни, блокирати пријем Косова у УН. Руски лидери искрено верују да су косовска независност, а поготову начин на који се она остварује и формализује велике грешке и опасни потези које повлаче ЕУ и САД. Одбијање Русије да допусти пријем Косова у УН обезвредиће легитимност активности које ЕУ намерава да преузме на Косову. Руска стратегија ће вероватно бити да седи и посматра како Запад повлачи потезе на сопствени ризик, без мандата УН, и суочава се са последицама. Истовремено, Москва ће за своје достојанствено држање и принципијелно поштовање међународног права свакако очекивати накнаду, како политичку тако и економску – истакао је Трењин.

Гералд Кнаус, из Иницијативе за стабилност Европе у Истанбулу, рекао је да је независност Косова изнуђена, али и једина преостала опција за јужну покрајину Србије. Кнаус је истакао да та независност неће бити истинска, већ надгледана и управљана. Он је улогу Европске уније у мисији на Косову упоредио са улогом Британске источноиндијске компаније у Индији током 19. века.

Говорећи у прилог признању независности Косова, Јанош Бугајски, из Центра за стратешке и интернационалне студије у Вашингтону, казао је поред осталог да би „лекција о ускраћивању независности Косову била добро примљена у диктаторским владама”.

Никола Лукић и Иван Самарџић, представници мисије Србије у ЕУ, поновили су званични став Београда да је једнострана независност Косова нелегитимна, а њено признање и ангажовање најављене мисије ЕУ на Косову у супротности са међународним правом и Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН.