Почетна страница > Новости
Сан о спајању постојбине са новом домовином Швајцарском остварен је барем кроз симболику назива ресторана, као и заштитни знак који приказује двије дјевице лепотице са препознатљивим штитовима, српским и швајцарским поред колена.
Стасита дјевица која већ вијековима представља симболично Швајцарску преселила се са Алпа на Мајевицу, па умјесто копља у десној руци додирује руком другу лепотицу Мајевицу. Хелвеција је свој лик добила у драми Јохана Каспара Вајсенбаха па нас не чуди да је кум називу ресторана, књижевник и позоришни режисер Миодраг Лукић предложио Стевановићу да свој ресторан назове именом дјевице Хелвеције. Заштитни знак на коме видимо једну поред друге двије дјевице направио је, по Лукићевој замисли, умјетник из Лопара Војин Спасојевић.
Ентузијаста Стевановић није чекао „боља времена“ за улогање у родни крај него је читав један спрат своје стамбено пословне зграде у Лопарама преуредио у укусно намјештан ресторан, са изврсном домаћом и швајцарском кухињом, а све у жељи да свом месту подари ресторан који ће бити огледало Лопара, градића смјештеног у географском центру Мајевице.
Стевановић је један од неколико хиљада Мајевичана који су се у потрази за послом размилели широм свијета, а највише их је ухљебљење нашло у Швајцарској, али се од већине разликује својим неуништвим ентузијазмом и активном борбом за очување завичаја који се налази пред стварном опасношћу од нестанка.
Стевановић је иницијатор оснивања Удружења Мајевичана у Швајцарској и један од десетак најистакнутијих активиста овог удружења које је себи поставило за циљ да Мајевицу, то јесте Мајевичане сачува од нестанка и свој завичај учини пријатним за живот.
Први корак за развој туризма у Лопарама је учињен управо отврањем овог ресторана јер ће Стевановић имати и собе за изнајмљивање што у Лопарама одавно недостаје, пошто је локални хотел Мајевица приватизован, али није оспособљен да прима госте.
„Задовољан сам иако су улагања велика и прешла су све планиране лимите, али задовољство што сам направио један укусан ресторан уз које могу да понудим за изнајмљивање четири апартмана и трособан стан, није умањено. Наставићу да са својим Мајвичанима радим на започетим пројектима и овог лета ћемо довести први машину за прераду овчије вуне у Лопаре.- каже поносно Стевановић.“
Успјели смо да чујемо мишљење од два госта који су били на свечаном отварању ресторана Хелвеција. Инжињер Драган Видовић је стигао из Фридрихсафена у Њемачкој, иначе је пореклом из истог села – Јабланица, као и Стевановић и није крио речи хвале за ресторан:
„Изузетно ценим Стевановића као човјека који воли свој завичај и све чини да организује Мајевичане у Швајцарској да заједно са њим кроз улагање привредно обнове Мајевицу. Настојаћу, да у сваком погледу помогнем колико је у мојој моћи, како њему тако и свима онима који одлуче да улажу у родни крај. Ја често понављам да смо захваљујући нашим људима из дијаспоре преживјели како ратне године, тако и послератне, јер да није новца који они доносе и шаљу својим сродницима стање у нашој општини би било још теже. Стевановић је свијетао примјер човјека који не заборавља своје корене, није преучио, што би рекао наш народ, него све чини да и они који су остали у родном крају могу да живе и преживе.“
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Остале новости из рубрике »
Хелвеција у Лопарама
02.07.2012. год.
Заштитни знак Швајцарске, дјевица Хелвеција, руку под руке са лепотицом која представља Мајевицу, поносно стоји на прочељу ресторана Хелвеција у Лопарама. У суботу тридесетог јуна, Стојан Стевановић Ћоћо хотелијер из Брунена у Швајцарској свечано је отворио ресторан Хелвеција у Лопарама.
Сан о спајању постојбине са новом домовином Швајцарском остварен је барем кроз симболику назива ресторана, као и заштитни знак који приказује двије дјевице лепотице са препознатљивим штитовима, српским и швајцарским поред колена.
Стасита дјевица која већ вијековима представља симболично Швајцарску преселила се са Алпа на Мајевицу, па умјесто копља у десној руци додирује руком другу лепотицу Мајевицу. Хелвеција је свој лик добила у драми Јохана Каспара Вајсенбаха па нас не чуди да је кум називу ресторана, књижевник и позоришни режисер Миодраг Лукић предложио Стевановићу да свој ресторан назове именом дјевице Хелвеције. Заштитни знак на коме видимо једну поред друге двије дјевице направио је, по Лукићевој замисли, умјетник из Лопара Војин Спасојевић.
Ентузијаста Стевановић није чекао „боља времена“ за улогање у родни крај него је читав један спрат своје стамбено пословне зграде у Лопарама преуредио у укусно намјештан ресторан, са изврсном домаћом и швајцарском кухињом, а све у жељи да свом месту подари ресторан који ће бити огледало Лопара, градића смјештеног у географском центру Мајевице.
Стевановић је један од неколико хиљада Мајевичана који су се у потрази за послом размилели широм свијета, а највише их је ухљебљење нашло у Швајцарској, али се од већине разликује својим неуништвим ентузијазмом и активном борбом за очување завичаја који се налази пред стварном опасношћу од нестанка.
Стевановић је иницијатор оснивања Удружења Мајевичана у Швајцарској и један од десетак најистакнутијих активиста овог удружења које је себи поставило за циљ да Мајевицу, то јесте Мајевичане сачува од нестанка и свој завичај учини пријатним за живот.
Вјероватно је Стевановић као и многи други печалбари из овог пасивног иако лијепог и живописног поднебља, одлазећи са собом понио нејасну и магаловиту жељу да направи нешто на шта може да буде поносан, а истовремено да од тога има и материјалну корист. Пре неколико година је сазидао пословно-стамбену зграду у Лопарама, али је тек ове године урадио оно што даје коначан смисао његовом труду. Ресторан Хелвеција као најкрупнији бисер у огрлици краси здање које је сазидао, као и саме Лопаре у којима одавно недостаје ресторан у коме се добро једе и гдје човек може да одведе на ручак своје госте пристигле из белог света.
Како су Мајевичани расијани по целом свету, често са собом доводе госте, странце, па је овај Стевановићев потез дочекан са одоборавањем његових суградјана, пошто коначно имају добар ресторан да се не постиде пред странцима.
Први корак за развој туризма у Лопарама је учињен управо отврањем овог ресторана јер ће Стевановић имати и собе за изнајмљивање што у Лопарама одавно недостаје, пошто је локални хотел Мајевица приватизован, али није оспособљен да прима госте.
Јунак наше притачкаи Стојан Стевановић Ћоћо се дан након свечаног отварања ресторана вратио у Швајцарску гдје води два ресторана у градићу Брунену, место где је створена Хелветска конфедерација, да настави са радом на окупљању Мајевичана који су можда последња нада за привредни опоравак Мајевице.
„Задовољан сам иако су улагања велика и прешла су све планиране лимите, али задовољство што сам направио један укусан ресторан уз које могу да понудим за изнајмљивање четири апартмана и трособан стан, није умањено. Наставићу да са својим Мајвичанима радим на започетим пројектима и овог лета ћемо довести први машину за прераду овчије вуне у Лопаре.- каже поносно Стевановић.“
Успјели смо да чујемо мишљење од два госта који су били на свечаном отварању ресторана Хелвеција. Инжињер Драган Видовић је стигао из Фридрихсафена у Њемачкој, иначе је пореклом из истог села – Јабланица, као и Стевановић и није крио речи хвале за ресторан:
„Мислим да смо добили управо оно што је недостајло у Лопарама, ресторан намештен са укусом без трага кича који је присутан у скоро свим ресторанима у Српској, а са изврсном домаћом и швајцарском кухињом. Стојану желим од свег срца да му се инвестиција исплати, а ми печалбари бисмо требали да се трудимо да у њему видимо узор кад је у питању патриотизам и хуманост јер он чини много да се наш родни крај обнови.“
Начелник општине Лопаре др. Радо Савић је изразио задовољство што је у његовој општини отворен један овакав ресторан каквог нема ни у сусједним много богатијим општинама него што су Лопаре.
„Изузетно ценим Стевановића као човјека који воли свој завичај и све чини да организује Мајевичане у Швајцарској да заједно са њим кроз улагање привредно обнове Мајевицу. Настојаћу, да у сваком погледу помогнем колико је у мојој моћи, како њему тако и свима онима који одлуче да улажу у родни крај. Ја често понављам да смо захваљујући нашим људима из дијаспоре преживјели како ратне године, тако и послератне, јер да није новца који они доносе и шаљу својим сродницима стање у нашој општини би било још теже. Стевановић је свијетао примјер човјека који не заборавља своје корене, није преучио, што би рекао наш народ, него све чини да и они који су остали у родном крају могу да живе и преживе.“
Хелвеција грли Мајевицу у Лопарама, а Мајевичани се надају да медју више од пет хиљада печалбара расутих широм света, постоји још неколико људи са снагом, храброшћу и љубави према родном крају као што је Стојан Стевановић Ћоћо.
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
СЛИКА СЕДМИЦЕ
ВИДЕО
ВИДЕО
ВИДЕО
