Пад куповне моћи и раст трошкова живота у РС

Пад куповне моћи и раст трошкова живота за просјечног грађанина РС се настављају. Иако власт и синдикат имају различиту методологију обраде статистичких података, не крију ниједни ни други да они који би требало да стварају нову вриједност једва да имају за мјесечне трошкове исхране. У мају је просјечна плата у РС износила 826 КМ и могла је да „покрије“ свега 46 посто потрошачке корпе која је износила 1.792 КМ и за свега једну марку мања је од априлске, подаци су  Савеза синдиката.
    Из Министарства трговине и туризма РС износе нешто другачије цифре, па тврде да је вриједност потрошачке корпе за четворочлану породицу у РС у јуну износила 1.404 КМ и мање је вриједности него у мају за 11,27 КМ или 0,80 посто.  Тврде да су на смањење потрошачке корпе утицале осцилације у цијени сезонског воћа и поврћа.
    Ипак, чињеница коју не побијају ни једна ни друга статистика јесте да радници с најнижим платама у РС су у реалном сектору и да су оне мање од трећине синдикалне потрошачке корпе и нису могле покрити ни трошкове прехране.
    За задовољавање основних животних потреба, које поред хране укључују становање и хигијену, било потребно нешто више од једне и по просјечне плате у РС.
    Просјечне нето плате у мају исплаћене у грађевинарсву у РС су биле 578, прерађивачкој индустрији 580, у пољопривреди и шумарству 600, рибарству 610, те комуналним дјелатностима 636 марака.
    У Удружењу економиста РС-а „Сwот“ напомињу да је финансијско посредовање предводило групу најбоље плаћених дјелатности са просјечном зарадом од 1.240 КМ, а слиједе га државна управа, док је само зачеље листе припало прерађивачкој индустрији и грађевинарству.
    Подјећају на податак Свјетске банке да око 50 посто босанскохерцеговачког становништва већ живи на граници сиромаштва, док је њих 18 посто испод линије која означава критичну категорију. А пад куповне моћи и раст незапослености свакако не погодују заустављању овог тренда.
    Сиромаштво смањује апсорпциону моћ домаћег тржишта, али и његову атрактивност за стране инвеститоре због потенцијалних социјалних немира по угледу на неке земље из ЕУ, напомињу у „Сwоту“.