Ко ће да гаси светло у Авганистану?

Светло гаси последњи – то неписано животно правило може се схватити, разуме се, не само буквално. У последње време, на пример, експерти и политичари све чешће прибегавају датој метафори говорећи о будућим задацима НАТО-а у Авганистану после одласка трупа коалиције 2014. године. Чинило би се, по том питању после мајског самита алијансе у Чикагу, на којем је био коначно потврђен наведени рок, није остало никаквих сумњи. Али то није баш тако.

Ко ће у ствари притиснути војно-политички прекидач западне мисије у Авганистану? Па и да ли ће се то десити у принципу? Последњих дана светски медији широко су цитирали изјаву сталног представника Русије у УН Виталија Чуркина коју је он дао на заседању СБ. Русија захтева да се прецизирају могућности нове операције НАТО-а у Авганистану после 2014. године, рекао је између осталог дипломата. Москва, по речима Чуркина, желела би да има исцрпну представу о детаљима претпостављеног планирања такве операције. У вези са тим Чуркин је изразио забринутост због могуће замене Међународних снага за подршку мира другим формама страног војног присуства.

Генерални секретар Алијансе Андрес Фог Расмусен, као што се зна, више пута је изјавио да ће до краја 2014. НАТО завршити реализацију текућих задатака. И почев од 2015. године Алијанса ће имати по његовим речима нове задатке. Тачније – подршку националних снага безбедности, припрему кадрова за армију и полицију. Занимљиво је при томе што користећи изразе нови задатак или нова мисија, господин Расмусен као да заборавља на постајање УН. А како је већ изјавио у поменутом иступању у том органу руски стални представник Виталиј Чуркин, будуаћ операција НАТО-а, ако је званично објаве, треба да буде дозвољена управо у СБ УН.

Наравно, у датом случају није толико важно да ли Пентагон има друге мотиве за очување свог војног присуства у Авганистану, осим подршке владајућег режима лојалног Западу. Подршка је заиста неопходна, пошто, по оценама скоро свих експерата, авганистанске снаге безбедности нису спремне данас да осигурају мировни развој земље. А управо у томе многи аналитичари виде кључ свих авганистанских проблема. Ово је на пример рекао у једном од радијских интервјуа Тинко Вајбецаљ, руководилац каублске филијале Фонда Конрада Аденаура:

"Пре свега треба истаћи да економски развој јесте основа било ког развоја у било којој земљи, говори Вајбецаљ. Ако нисте у стању да исхраните породицу, неће вам помоћи најлепша демократија. Али тај економски развој, разуме се, треба да буде заштићен. И ту све зависи од квалитета припреме кадрова за авганистанке структуре безбедности. Придавати им само важност и умеће да марширају, пуцају и хапсе – тиме се ни издалека не исцрпљују професионалне вештине сарадника снага безбедности."

Што се тиче подршке авганистанског режима после 2014. године, о проблемима обнове економије ове земље највише говори за сада изгледа Берлин. Али ус ваком случају, резимирајући, можемо само да се сложимо са ванпартијским послаником Европског парлаемнта из Аустрије Евалдом Штадлером, који је недавно позвао Запад да учи да поштује политички и културни суверенитет других народа. И Авганистан ће према њему показати колико брзо ћемо се ми томе научити. За кога ће школовање у Авганистану бити плодотворније, биће јасно ускоро.