Папирни рат с војним бизнисом

Више од 190 држава УН обећава да ће до краја јула усвојити нови уговор, који уводи строжија правила трговине оружјем у свету. Пројекат Arms Trade Treaty обухвата спремност за оограничења у сфери извоза ратног оружја. Пре него што испоруче у иностранство милитаристичке производе, произвођачи морају да сазнају неће ли они служити за ружне циљеве - кршење међународног и људских права. Осим тога морају да спречавају било које покушаје илегалне трговине оружјем.

Ако говоримо у сфери оружја за масовна разарања могуће је рећи да су договори о уздржавању постигнути, обичне врсте оружја сваке године уништавају стотине лудских живота, односно, има 400 хиљада жртава годишње. То је признао генерални секретар УН Бан Ки Мун приликом отварања конференције.

Пре више од 10 година УН су покушале да ставе препреке на путу војног бизниса, који се бурно развија. Услед напора колективног разума чак је настала одговарајућа одлука, коју су успешно блокирале САД. Данашња администрација Барака Обаме је укинула пређашња образложења: у међувременцу су сличне забране биле унете у америчко законодавство.

Док дипломати и правници дискутују и дефинишу правила, војни концерни и даље масовно засићују тржиште својим израђевинама за све укусе. О томе сведоче недавно објављени подаци Међународног Стокхолмског института истраживања проблема мира. Од 2001. године је промет сто највећих светских «ковница наоружања» повећан за 70 одсто. Ради информације: један одсто раста у протеклој години донео је бизнисменима више од 400 милијарди долара. У том такмичењу доминирају произвођачи из САД и Западне Европе. При томе је удео 44 прекоокеанске фирме 2011. године износио 60 одсто глобалне добити.

Међутим, треба да се узме у обзир: није увек могуће одредити границу између легалне и илегалне трговине. Још је теже створити систем ефикасне међународне контроле испорука. Није искључено да ће на крају будући уговор имати судбину пређашњих строгих докумената, који су остали на папиру. Међутим, наш експерт, дописни члан РАН Алексеј Арбатов, шеф Центра међународне безбедности ИМЕМО, убеђен је: реални споразум је могућ.

"И са гледишта међународне безбедности, ако озбиљно покушамо да градимо систем глобалног управљања у 21. веку, то је апсолутно неопходно. Друго је: проблем је веома сложен, он ће се суочавати с интересима корпорација, групација. Веома је тешко повући црту не само између легалне и илегалне трговине, већ између оних, које стабилизују и дестабилизују ситуацију у неким регионима. Постоји регистар УН. Државе, које испоручују на светско тржиште технику војне намене, морају да се региструју. Међутим, то не испуњавају сви. Оно, што се не региструје, може да се сматра илегалним испорукама. То није тако сложено.

Много је сложеније контролисати, забранити и применити санкције. Међутим, у принципу је и то могуће. По правилу, илегалном трговином се баве копорације, а не државе. Против њих је једноставније усвојити санкције. Међутим, увести норме, које би забраниле испоруке у жаришта напетости или режимима под санкцијама, који крше људска права, права националних мањина, врше агресију против суседних државва – то је веома сложени проблем. Међутим, ако постоји добра воља, могуће је постепено кретање ка том циљу."

Ипак је најсложеније смањење проивзодње, а поред тога и извоз наоружања. Испашће оно исто, што је са нуклеарним оружјем. Сви ће се позивати на САД и Русију, тражећи да се прво оне разоружају једнострано. Остали чланови нуклеарног клуба ће им се касније прикључити. Док се цењка, настаје нова невоља: данашњи крупни увозници ће се сутра сами претворити у произвођаче и извознике. Онда ће се вртешка смрти окретати још брже.